СРЂ

— 45 —

naroda (nazione Ragusea), te bi ih jadne gusari zarobili u Barbel'iji. Ovo ti је i)i<> duli Dubrovački. pa vi lioćete da ga malodušni lazumiju! . ." Na to uzdiilme l-'ra l)obro i doda: — ,.I nije vaui bilo siromaha da ,se nije za njim zaplakao; sve se Dubrovacko u crno zavilo, biva to su bile narodne sedmine u našoj državi. i crkvi je bio sve duh na duhu, a da poćasti slavnoga pokojnika ..." Lukša će: „Ра da se reee da je vladao u našemu gradu egoizam, to samo mogu izmisliti i ka.za.ti malodušnici, koji su nazovi-Dubrovčani, ali to su lepiri tc nove metarmorfoze, jer je Dubrovnik velik, pa je i njegov duh velik." Živko: — ,. Ilvahi vam, gosparu, i tako smo, u zdravlje vaše prebrdili staro godište u staroiuu duhu Dubrovačkomu . . A Vuk: „Samo da. se o mladomu ljetu nadoveže stari Dubrovački duh srpskoj misli, jcr su Dubrovčaui starinom Srbi, a to je velikodušan narod, kako.naui pričajti slavne gnsle javorove, te je sva krvava srpska povjest pi'ivczaua na konjskoj struni . . ." Lukša: „То je baš naravska jnetamorforza, ali ćc joj malodušni ljudi udariti sto prcpona i zaprijeka; no što je priroduo, pravedno i dostojno, to će odoljeti. jer egoizam sam propada, a velikodušje odolijeva, što je svakako obiljcžjc srpskoga naroda. Srpska će misao u staromu dubrovačkoiuu duhu naći krasnc duhovne piće, a to joj ncka lmde kažiputom uz vjekove, jer smo nii viđjeli u tisuću duuijeh godina što je život i što je dobra i zla sreća . . . Kad bi se ova naravska nietamorfoza zgodila, onda bi radosno kliknuo: „Svakome se hoće nać lijeka, Vlastelinu nikad do vijeka!" I onda nam baš i ne će biti potrebe od plemića, kaonuti što je vas srpski narod plemenit i vclikodušan ..." Svi jednoglasno ! — „Amen Bože!" Irene je na mjesečiiii gledala kroz prozor i o drugomu mislila, kao da nekoga željno očekuje.