СРЂ

— 121 —

PARENTI SVAVISSIMAE RELIGIONI ET DISCIPLINA GRAECIAE ORTODOXAE ET POSTERIS POSVIT ANNO A CRISTO NATO MDCCXII IDIBVS OCTOBRIS 1 )

Год. 1806. освештани су у ман. Савини барјаци рускоцрногорско-приморске војске, коју су на Французе водили адмирал Сењавин и митрополит Петар I. Петровић-Његош. У томе рату одликовали су се храбри Грбљани. Њихово прегалаштво на Корчули и Брачу, гдје су заробљени Французи на стотине и пуковник Орфенго и капетан Бире задивило је и самога цара Александра I., те је у знак својега признања rioклонио барјактару Јовану Вукотићу или ти Вучетићу, браственику чувенога Архимандрита Стефана Вукотића, сабљу, које је дужином урезан златни натпис. Ко би желио видјети то драгоцјено одличје, што је Грбљу вјечити понос, нек се обрати Ђ. Вукотићу, бокељском посланику на Далматинскоме Сабору, а родом Грбљанину, којега љубазном услужношћу нама је уступљен овај пријепис. Натпис на сабљи гласи: Бож^еш Милоспго Mti АлександрБ I. Императорв и Самодержец[> Всероссшскш и прочан и прочал и ирочан пожаловали сего саблего приморскаго воиска барвнктара Јоанна Вукотича w Грблн за храброств и отлич1е вб КорцулЂо и Брац'1 ,о / В б Санктћ ПетербургБ марта 8. года 1807. Те је године погинуо и руски лајтнант Григорије Данилоf вић Мамаев, којега се гробница, у виду саркофага, налази у ман. Савини; а овамо спада и иоклошшца, урешепа грбом и декорацијама, кнеза Стратиновића (рускога Стратимировића) с натнисом: Кнлзв 0. СтратиновичБ ') Износимо натпие са свима погрешкама.