СРЂ

— 122 —

Још ћемо да споменемо и иомоћ приману од неких манастира у вјерозаконске сврхе. Преписи грамате од 27. октобра 1816. г., којом Александар I. дарива нове књиге и утвари ман. Режевићу, хране се v ризници истога манастпра. А манастиру Прасквици одредила је Екатарина П. редовну помоћ од 100 дуката, што се позније повисило на 150 дуката, и добило односне потврде од царев& Павла (1796.—1801.) и Александра (1801.—1825.). Овдје се не смпје обаћи ни друм у Прасквици, који је дуг попречно пет километара, а води од манастира до Сушћепана и Луке с једне, а с друге стране до планине Ограђенице. Овај је пут поплочио руски каменар Јегор Строгонов (»Рус«). У манастиру је живио онда и калуђер Јелисеј, коме је Јегор био ујак. Све се то збило о измаку XVIII. вијека за Архимандрита Јосифа, а занимиву прииовијест о томе сачувао нам је Вук В. Врчевић под натписом »Жена Калуђер«. м. ш. ц. Spomeni se, čovječe, da si prah i da ćeš se u prah provrći. Сгпа zemlja izmetla je crva; On po zemlji neko doba gmiže I hrani se od zemaljskih mrva, Pa za vićem po prirodi siže. Kad do svrlie prometanja stiže, Vrnuv majci što poprimi s prva, Iz savite čaure se diže Leptir te se Vnateri odrva. Leptiru je zamah vasiona Nad Olimpom daleko od Krona Iznad sviju i najviših gora, Po evijeću oko Višnjih dvora, Tu je pristup do božijeg Trona, Drugo ne zna ni um Apolona! Na čistu srijedu Živko.