СРЂ

— 210 —

Са Дупца је поглед на Жупу изванредно пријатан и чаробан. Одасвуда нам око гледа само брижљиво обрађену земљу, виноград до винограда, њиву до љиве, вотњак до вотњака, а по окрајцима лоља по самијем странама оконијех брда зелене се маслинске шуме. Између свега тога пак бијеле се умиљате али пријатне куће вриједнијех Жуиљана а у полеђини цјелокупне слике сребри се тихо морско игало, по кому се лепршају, као љептирићи по ливади, мали рибарски чамци са бпјелнјем једрима. Пут што води у Жупу рачва се на Дупцу у лијево, и одваја се за Требиње; ну ми ћемо се вратити опет истијем иутем у град да се прошетамо у другом правцу по његовој класичној околини.

U -prtroćLi.

Srpski momci, srpske mome, Da vam nešto kažem; Ikri rosna livada; Na lioj mladi i mlada. Nad vodicom studenom A pod gorom zelenom Pop'jeva pastirica: Odgovara gorica. Iz daleka sa sela Bruje zvona vesela; Niz hrid potok žubori, Mladi s mladom govori. Kupe miris vjetrici Po zelenoj šumici, Pjeva tica l,ub|ena Kraj ^epira šarena, Lepir s čelom prel'jeće S lista, s voća na cv'jeće U skupu i na samo Amo, tamo, onamo. Mile mravi po zeleuoj travi, A krjesovi čiče po dubravi. Dvoje drago ne mari Za ovake sve stvari: Samo slasti nahodi U ^uvenoj slobodi. Srpski momci, srpske mome, Da vam nešto kažem:

Sine more pred nima Kraj sakriva očima; Jarko suuce ozgora, Suuce opet sred mora: Trepti nebom visok'jem Na vodama dubok'jem. Tamo vali titraju Pri ostrvu, pri kraju; A tamo se ogleda Gora s selom sprijeda; Tamo pjene žamore Oko lađe niz more. Tamo vesla lađama Plamtaju u zrakama. U to gdjegdje tihano GUiva riba lagano Na vrh vode plaš^iva Kano moma stidjiva. Galcb savi pod oblak se plavi, Pod galebom na jedro su splavi. Dvoje drago ne mari Za ovake sve stvari: Samo slasti nahodi U luvenoj slobodi: * Srpski momci, srpske mome, Jel'te pravo kažem? .... z. z. z.