СРЂ

— 295 —

I okrene se na stranu i nešto ožme ustima, kao da mu se učinila zukla ona voda. Misli da su mu još grka usta od vina . . . Prošlo malo časa, a počelo ga parati po utrobi. Sve žešće i žešće, pa ne može od bolesti, no se privija u glupko i zavija kao pseto. Tako će i ostali, pa u malo će nekoliko nih ispustiti dušu u teškijem mukama. Zavikaše preostali: „Kuga!" I pobjegoše put Vrbice i Buleta, a dvore ostaviše puste. U Buletu i u Asamu isto priklopili zemiu mrci, te se razliježe na sve strane jauk i lelekane. Niko ne smije da pokopa mrce, te eto brže vrana i gavrana — grakću na bogatijem trijemovima, — jer se svak razbjegao od kuge po brdima. Nikoga nije od straha ostalo! To gledala baba i grohotom se smijala što je uradila i doradila. S glavice će povrh Loznice grešno doviknuti gavranima: „Еј, veselo crni druzi! Nestade nam prokletijeh Vlalia! Hi, hi, hi!" Oni ostali pobjegoše po gorama, da žive stokom — i teško osiromašiše, te zaboraviše svoj jezik i svoje običaje, postaše tuđi izmećari. I dan današni se zovu gorštaci ili goruoselani Vlasi, a to su većinom osiroćeli potomci ШпДапа. Oko Loznice je sve pusta golovet, te su čaklinice zasađene lozom, između rimskijeh omirina, a najveća se kućiština, s presušenom česmom, diže uz more, te narod u strahu kaže je prstom i veli: — „Ondje su bili bezbožni rogati giniibaba im je došla vrha, otrovala im vodu!" Nakon vijekova opeta se naselila ona mjesta, ali ođale, biva preko loznice do Gravodanija, današiii Gruž, a preko Buleta, u prodoju, današni Zaton. Gravodanije i Asamo su i sada pusta golovet i grohot, te sjećaju bogo^ubnoga mrnara, da je ondje bila naša Sodoma i Gomora. U noći se u strahu putnik prekrsti, jer se još čuje kako Flaci čekićima mlate u podrumu, te će šapnuti: „Straše osuđeni rogati gini . . . Svaka sila za vremena, A nevoja redom ide! . ." U Višnici, na bijelu subotu 1902. Živko. 20