СРЂ

— 324 —

čine mrazne leclom; tako je po nemu ovaj naš sveslovenski jezik. 1 ) Đorđić pak pretjeruje i nameće slovi.nski jezik i Samojedima, Persijancima, pa čak i Kitajcima. No po Stulli-nu rječniku Slovinac je samo homo illvricus, a slovinski illirico, all'illirica. Po ovome se vidi da za Stullina vremena 2 ) slovinski J 1 nije se uzimalo ni za srpski ni za hrvatski, nego za oboje skupa. Za srpski i srbli na po se kaže Stulli di Servia, servianus a za hrvatski i hrvačija croato, liburnicus, Croazia, Liburnia; i tako slovinski zahvatalo je kasnije sve dajbudi, što je Slovensko ua jugu. Ovo je bilo općenito kasnije mišjene o riječi slovinski; a što su mu pojedini pisci rastezali granice na zapad i sjever, i još dale na Aziju i daleki istok, to su osamlena mišlena osnovana na srčanom rodolubnom i pjesničkom zanosu. Sama pak riječ slovinski steže se i etnografski samo na naše južne granice 3 ) i ako je oblik ikavski. 4 ) Da su htjeii u Dubrovniku općenitu riječ da skuju za sveslovenski jezik, lako im je bilo kazati slavski od talij. slavo ili od naše riječi slava. 4 ) Evo ti, moj prijane, moga odgovora. Ja se nadam da će ti bit po ćudi; a ako te još što tišti, piši mi slobodno. A sad da si mi zdravo i veselo! U Dubrovniku na 16 Aprila 1902. Tvoj S Г đ. * Натпие па Бротиицана (у Коиавлила). Драги Срђу! Читао сам у 2. бр. дијењенога ти листа на стр. 68. нагађање чувенога '!•>. Даничића о натпису, па ево ти и овога прилога, гдје је сноменути натпис по тенану прочитан, а спо" меник по танко описан. Стећак је вапнен и зарубљен. На поставку је. Свршује у тростран лежећи бридњак са основицама нагнутијем упутра.

') De praestantia et vet. obr. VI Stullijevu. „Bjeeosložju slov. Talij. Lat."

') U drugoj poloviui XVIII. vijeka i početkom XIX-og.

3 ) Sredii Sloveni naziv}u se općenito Slovani, a sjeverni Slavjani.

') Jer Slovjenski bi bio oblik jekavski, a Slovenslei ekavski. .

5 ) Sinonim slovenstva u našijeh dubrovaekijeli pjesnika.