СРЂ

S R Đ

Br. 8.

Dubrovnik 30 Aprila 1902.

God. I.

у^ЛИБЕГОВ СЕВДАХ. 1 )

Пусто ли је мени у сред двора мога! Сам јадујем 'вако с дерта 2 ) големога; Нити љубим пјесму, ни лако ћемане, 3 ) Нити себи зовем веселе јаране, 4 ) Нити гором јездим, ни за хрте марим, Нит' јелене гађам џефердаром 5 ) старим; Сам самујем 'вако без мира и станка, Сам ироводим дане и ноћи без санка.

По баштама мојим попанула трава; Ту ми нема ђула*) ни зумбула 7 ) плава, Ни шебоја 8 ) густог, када сабах 9 ) сване Да ми сабах-душом мирисати стане. Све увехло, само још севлија 10 ) стара Када вјетар духне с вјетром разговара, И тугује бумбул 11 ) са зелених трска И хладни шедрван 12 ) хладном водом прска.

Ево, дошб вакат 13 ) бијелог бехара, 14 ) Све миришу редом махале 15 ) Мостара! Под ћерћефом 10 ) мога комшије 17 ) Шерифа Развила се ружа, као ал 18 ) кадифа, 19 ) А мој јаран простро шарену серџаду, 20 ) Па ми сједи тако до руже у хладу, И зове ме да му па разговор дођем, Али ја не могу да се дерта прођем. . "• .• k( Ш л у у :

; <ј

ф:~

23