СРЂ

— 336 —

А како ћу дерте да са срца скинем Кад сам џенет 21 ) виђб, на за њиме гинем?! Ономадне, кад сам пројахо на врану Низ махалу стару нрема шедрвану, На пенџеру 22 ) видјех киту од бехара Мезимицу Зејну старог тефтедара;" 3 ) На њојзи је танка ђувезлија 24 ) свила, Па је Зејна љепша од џенета била. Ја сам прошо многе земље и хатаре. 25 ) Обигро сам бутум 20 ) све царске котаре, Гледао сам руже Стамбола и Шама, Ал' ја нигдје Зејни не видјех акрама, 27 ) Нити видјех 'наке трепавице густе, Нити очи оне, нити косе пусте, Нити оно лице, што кб сабах зори, Што ми дерте даје, што ми срце мори.

0, па чуј ме, Зејно, тако ти твог нама, 28 ) Ти не тражи за се другога акрама, Него мени дођи, с бабом се халали, 29 ) Ila ми ове дерте у срцу разгали! Кроз одаје 30 ) моје, што сад нусте стоје, Нек мирише, Зејно, амбер 51 ) душе твоје! Дођи! Румен-ђули душек 32 ) ће ти бити, А робиње моје росом ће те мити. Дођи, да ти љубим грло и мерџане, 33 ) Да ти кахву нудим у златне филџане, 34 ) Да ти рухо 35 ) срежем од сухога злата, И да рушпе 36 ) нижем око твога врата! Дођи, да уз твоја бехар-њедра стојим И да џенет гледам у очима твојим! Дођи ако имаш душе и амана, 37 ) Јер без тебе не знам учит' ни језана. 38 )