СРЂ

— 445 —

Anica. To se, majko, mnome') brinut bez potrebe. Što će meni te vaše stvari! Meni je dosta ne bit smiješna ni šemunita, 2 ) i bit ko sve ostale djevojčice od moje vrste. 0 r a. Ali nije razlog da ja podnosim taki prikor u mojoj krvi, za to sam namislila, da je naj boje, za ispunit moju požudu, dat ti vjerenika, koji je krepostan i iina panieti; i ovo je baš ovdi gospar Jero, za koga hoću da se v j e r i š. A n i c a. Ja, шајко V 0 r a. Ti, ti, i niko drugi, i dosta riječi. P e r a. Da, hodi, ja te razumijem. Strah te je ne prigrabit meni srce gospara Jera, koji s шоје Uibavi odavna gori. Ma budi miina, ja sani kontenta i puštavam ti ga. J er o. Ja se veselim naj veće mojoj sreći, gospo Anica, i ova srećna vjera, kojom sam počašćen, stavja me. . . . A n i c a. Polako, gosparu, ako ti je drago; to nije tako ništa kako se tebi p a r a. Ora. Nuti, nuti, kako se ono odgovara, znaš li.. . . Marica mala. Gospo, došo je doli 3 ) jedan čovjek u feraulu 4 ) modromu, i ište gospara Jera. J ero. A gospo, ako vam je drago, daćete mi ličencu. 5 ) Biće ovo neko, komu sklapam ovako neku vjeru. Sluga vam sam! 0 r a, P e r a, J e 1 a (sve tri ujeduo) Pođite zbogom, gosparu! ') nmom ') budalasta, luda. ') do}e. ') zagrtae. ') dopuit.