СРЂ

— 473 —

Да ли је онај срећнији, што је рођен у свиленој постељи са засторима и одмах у кадифу завијен или, онај што лежи у иозајмљеној, изанђалој корпи за рубље, једва тек покривен? Зар не лежи у овоме биједнику хиљаду пута јачи нагон да се истакне на површпну? Да ли он баш због тога и има одсудно више енергије, него ли они мекушци горе? А шта вриједи више: енергија и сиромаштво или обиље и лијеност? Коме припада важниЈе и боље мјесто — према здравоме људском разуму? Пред којијем би се дакле одиста ваљало поклонити?

Ово су питања, на која би ваљало свако да одговори, како умије и може. Не смије ми нико глупо пребацивати: што ја само иитам а не одговарам. Хе-хе! То би било лијепо! Ја држим да је вјештина и мудро питати; јер, у једноме мудром питању лежи обично и одговор. Ну, мислио о мени ко шта хоће — ја нијесам луд. Знам шта сам питао. Нијесам само за то питао, да се ово, као какве новине, прочита, и онда књига склопи и каже: баш је то било мудро и лијепо. Моја питања имају смисла за онога, који питања разумије. Али, којешта! Нијесам ја филозоф. Ја сам само набусити шмокљан! Боже мој! како ли ми и паде на памет писати овакве глупости? Гомила ме не разумије те не разумије. Шта је то гомила? Ах, ихи! Ја и не пишем за гомилу — ја пишем за себе, само за себе. Хм! Љекар је казао да не треба ни да размишљам нити да пишем. Такав један —■ но! Баш је сасвијем -свеједно да ли ћу данас умријети или тек кроз три мјесеца. Не могу тек вјечито туна згрчен лежати, као какво тијесто, и ништа не мислити, нити шта чинити! Тхе, ја ћу . . . шта ћу ја? Никада нијесам осјећао толики умор душе и тијела . . . ГЈрије неколико часова иосјетио ме је Илија; он ми просто истрже свеску из руку и не даде ми даље иисати. Играли смо цијело вече шаха; можда је ова уморност отуда. Ја сам изгубио четири а он седам пута. Он је играо веома занимљиво и разгалио ме . . . Па ипак, могао сам плакати од иједа, досаде, грчине. Ни сам не знам шта је то било. Моју душу бјетне обузела нека грчина што нагриза, прождире! Са свију страна ме бјеше обузело нешто тако нелагодно, пешто ледено. Ни