СРЂ

— 474 —

сада ме још није оставила ова грчина, ова кисела ћуд. Хтио бих да спавам — али. rm то гшје сада још шт мислити. Осјсћам да се сагт на моје очи не ће ни сцуститп. — — Опет сам се одмарао иола часа. И нехотице сам био утонуо у размишљање . . . v једпо лагапо размшпљаље, што нрождире. Мислио сам па сујетиост, бескорисиост, лажпост свега онога што је људско. — Премишљао сам о свему својем животу, од »аз« до »ижпце« .... »ижице«! Хм! — Крај — и он ће скоро доћи. Живот је рад, мислио сам ]а. Рад је облнк живота, његово језгро, његово бнће, његов циљ. Рад сам из живота_изагнао. За рад немам внше ни спаге, за то дакле морам да се мичем одавде — јер сам непотребап; то сам мислио. Па, онда, бјеху, прије свега, и четири слике из СецирСале, што су ми мозак мучиле. Кад сам поељедњи пут ишао у Апатомски Инсгитут, било је у салама особито живо. До душе, тако је увијек у почетку семестра. Тада се виде махом новоуписани," све гимназијска лица, из чијијех се црта не види ни искуство нити интелигенција, већ радозналост, глупост и страх. Веома је занимљиво посматрати изразе овијех новака. Тамо сједи па нр. један на својој столици као квочка на јајима. Рукави и кецеља,') врло оштри ножеви, многе кужпе љешине, уошите овај практички рад — све му је то врло комично. Мени се чини да он оејећа као и опај мајмун, што су му обукли први пут црвене чакшире и плави капутић, и дали му дрвено ћемане у шапе да свира. Овај студенат има и лулу у устима и пуши, ма да пе подпоси дувап. Види се да у животу није још лулу попушио; па и гдје би? Зар у гимназији? — Али, пошто сви пуше, пуши и он. Пред њим лежи једна женска нога. »Како сад с тиме да отпочнем?« чита му се на лицу. И он сијече по листовима, као да ће у месу наћи нешто необично, н. пр. иглу. парче стаклета, и — озбиљно набира чело. »Хм! пека се бар помисли да сам у трећем семестру«, тако мисли он свакако. ') Мјеето т. з. „еецир-мантела" употребљују се но гдје што camo „рукави", којц се преко рукава доњег капута навуку, и ,,кецеља". Г1рев.