СРЂ

— 475 —

И ова му помисао улијева храброст. Сада почиње он формално да каеани и једиом руком брља но крви — да би само показао, како се он ни мало не плаши, и гледа на неколико другијех студената, такође из нрвог семестра, који сваког тренутка ииље у књигу, мислећи зар при томе: »Шта ви ту разумнјете? Видите само моје крваве руке и боре на челу«; кези се и прича својем сусједу Микошеве Вицеве, али тако да их сва околина може чути. А све то треба да значи: »В$1д'те како то све за меие није нипгга!« Али, ипак све ово није кадро да оно право осјећање избрише са лица овога новака. •— Он се и смије — али, како! И шта се ту све не чита на његовом лицу! — Збиља, гадост, радозналост, нерасположење, несигурност, повраћање, глупост, страх, бојазан, грозничавост, страст и т. д. и т. д.') Него шта ме се и тиче овај бруцош: хоћу да причам о својијем мртвијем сликама .... На дан раније Бузам је био наручио за себе једну дјечју љешину. Слуга му донесе љешину некога дјечка — малу, меку и облу, али пуну гаднијех мрља. Он је држао дјечка за једну ногу, главом на доље, и махао је у хору љешином тамо-амо. Тако иосе и куварице пилад с трга кући. ') Који се медицинар не сјећа нрвијех утисака из сецир-сале! Н>их обаbiija тада онај лијени и лаки плашт гишназијског идеалисања; опи се н стиарају под окриљем опијех поетско-сеитнменталнијех ногледа н» свијет!.. II иоред св0 „куражи", којом се но мало размеће млади медицинар, нпак друкче му је к»д први пут ступа у сецир-салу, у ову „свјатаја свјатнх!" Можњнков, који и сам сувише сентименталне реминисценције из сецирсале износи, завирује ондје у душу онаквијех младијех медицинара. Можњикои бјеше још и туберкулозан (в. напомену уз Лешину , бр. 20-21 ,,Н. И.", 1899) . . . И сам се сјећам кад сам једном, у Грацу, имао да сецирам са својијем косекантом, И. Д., неку женску ногу. Дат нам је био цијели десни доњи уд. Кад се зна да у сецир-салу долази махом материјал из рода онијех најсиротнијих међу сиротама, онда је ласно и разумјети да смо de facto дуго стајали за нашијем столом, поематрајући лијепу и пуначку Форму као алабастер бијеле ноге неке сироте 12-13-годишње дјевојчнце. И како смо се у првоме семестру бавили једино препарисањем мускула, то, послије извјесног вромена, спаде са ове лијепе ноге цијели кожни покривач и меки елој маснога ткања; наши ножеви на брзо исјекоше све крвис судове и живцо, који бјеху некад тако потребни онијем грацилнијем мускулима, ради којијех нам и дадоше ногу на нрепарисање. Прев.