СРЂ

— 510 —

Прегледно обавезна научна упута уводи нас у нознавање језика бугарскога, а малена Крестоматија даје нам за то пребогатог вјежбалачког градмва; при томе достатпи, нрактични рјечник чипи у истину врло пужнп додатак, те у сваком погледу можемо назвати ову Вимазалову бугарску граматику —■ словницу — да је помна, научна, те одлично практичиа радња. Ово друго издање госп. је писац са свијем изиова израдио ио својој методи — начину — методи практичнијех реченица; он се је до дугае увјерио течајем многијех годипа, да је много боље, да се научи на памет неколико хиљада краткијех, ал' практичнијех речеиица из свагдашњег живота, него да се изучава најтемељитија граматика. У осталом ова књига пек за себе сама говори. Вуковар (Сријем), на Духове 1902. Милан Павлов Јовановић академик. * S đacima kroz Bosnu-Hercegovinu, Crnu Goru, Dalmaciju, Jadransko more, Istru (Trst, Mletke, Rijeku) i Hrvatsku. Napisao profesor Dragutin Franić. Dona Tuzla —- Tisltara N. Pisseubergera i J. Schnurmachera Komanditnog Društva 1901. — Str. XXXII—464 Vel. 8° sa slikama. — Cijena 5 kruua. Hoće cijeneni pisac da se upoznamo, pa u to ime s omladinom putuje kroz naše divne krajeve. Geslo mu je bratska Jubav i sloga: ,,U slozi je l,udska sila, U ],ubavi božjoj veća, U združenu ob'jeh pako Svakom društvu svaka sreća". Nu daleko bi, kad bi svaltu istakli u ovomu odujemu djelu, tc i mi odobravamo školske izlete kao potrebite ,,za duševni i tjelcsni uzgoj i razvoj đačkog života", jer se „izletima bistri um za poznavane i orijentirane, a time se ispravlaju mnogi krivi nazori u posmatrairr'. Na str. 10. oduševieno piše: „Spoznajmo se! Brzo teku danci, Srest ćemo se, Bit ćemo neznanci." Ako iko, to se mi Hrvati i Srbi možemo s punijem pravom ponositi Jepotom svoje domovine. Nigdje val/la na svijetu nije priroda tolikog obi^a raznolikosti oblika i podueb|a na tako malom prostoru izasula, kao upravo u našijem zemjaraa. Na žalost, raoramo i preko naše