СРЂ

' ; 478 љиво главом; један ми обрати пажњу на крајеве уста. Хе, и какав ти јад ту не лежи; то није кадар нико да раздријеши . . . не, не Загонетка, што ми смрт овдје задаје, чудна је и страшна — не ће је нико раздријешити. 11a и мјесец се сакри ћутке иза једног облака. Читаво море, вјечност иуна биједе и самртног страха, лежи на угловима усга, једна атонија што срце нара -—■ баш као да су ови углови очи. Помисао: »има ли Бога и Онога Свијета — или је то све којешта?« бјеше јамачно посљедња помисао у овој глави. Ово се питање чак још и из очију чита ... ко ли му је одговорио? Биће да се гдје у шуми убио... ко ли му је ту одговорпо ? Можда је какво стогодишње дрво зашуштало својијем осушенијем лишћем? Или је можда чучао какав косић у лугу п звиждукао и по стоти пут један и исти тон? Можда се убно иоћу, и чавка му је жудно загактала — или му је можда фпјук вјетра одговорио болнијем уздасима — или . . . нико! .... Него овај ме самоубица и сувише узбуђује, кад год на њ помислим. Не емијем више ни мислити . . . морам иочети што друго. Али има и сасвијем гаднијех, грознијех љешина. Једна таква лежала је у великој сали на столу, с десне стране. Моме колеги Зозолском, који је сецирао, није нико завидио. Била је то права берлинска лбћа, која је дању скупљала крие и хартију, а ноћу лежала у каквој му драго рупи, у пеком куту, у олуку. Зозолски је вриједно на њој радио, епергичио и издржљиво, као ирави Пољак, а нри том је, без сумње мислио: »Ето ти, сад сједим крај мрцине неке краве, студирам је и брљам по њој, а све то морам, јер хоћу да будем доктор«. Љешина је била тешка бар двије и по центе.') Надувено тијело личило је ирије на какво буре а глава бјеше гомила црвенкасто-плавог меса; из ње су вирила два мала ока, као у крмаче, и дебео, похотљив нос. — Цијело је тијело било одрпапо, сунђерасто и улијепљено —• као растопљеии кајмак и смрдило је ужаспо. Крај такве љешине сидјети читаву недјељу дана — могла је издржати само снажна природа Зозолскога. Па, на шта ли је опа мислила, кад је умирала? Како ли је и гдје је умрла? »Гдје«, то могу већ и замислити: ја-

') цента — 50 кр. - - 100 Фуната.

IIptlB.