СРЂ

— 531 —

родитељи ће се примаћи гробу, а она остати сама, без очију, заборављена, без игдје икога.... Од то доба још се јаче утврди њен тужни ноложај у одрицању свијета, више се није одмицала од своје велике наслоњаче, у њој је продужавала своју плашљиву лијеност, наслањајући своју златну главу на своју блиједу руку, и приговарајући бојажљиво нерасуднијем боговима што су је створили таку, да се само мучи. Жалостан живот за дивну дјевојку од осамнаест година! Али ево гдје се заорише једнога дана крај ње два разнолика човјечија гласа; на позорницу се појавише двије нове личности, које прекидоше ћутање умрлог дома; ови непознанци угшашише Сироту Марију. Шта хоће? Зашто су дошли? Шта их је могло овамо привући? Али јој мати рече једног вечера, помлађенијем гласом: — Дижи се, дијете моје, буди весела, задовољна.... И покрај твоје ужасне бољке, за коју смо држали да ће те насигурно у тами оставити, два великодушна срца, двије племените душе занијеле су се за тобом, за љепотом твога благог лпца, због дражи твога тијела, које је очајавало. Као некада твоје сестре, ево гдје и тебе траже за жену, гдје те љубе, желе и то двојица наједанпут. Требаће ти да избереш. Слушај: један се зове Јован; двадесет му је и пет година, лијеп је, више зарађује но што је потребно за издржавање једне срећне породице, достојан те је; младић је прекрасан, да би ти и најпоносније могле позавидјети. Други баш није тако млад, чак није више ни млад, тако близу четрдесет година; и он је ^дличног попашања, доброг је стања, али без илузија а са искуством у животу. Зове се Петар. И обојица само о једном сањају: да поправе неправду судбине и да тн својом сигурном руком буду Boi >a, по нутевима, који ерећи води. Долазили су, доћи ће опет. Саслушај их својом озбиљном душом, и онда подај своју руку ономе, кога ти срце буде изабрало; обојица су благородни; што учиниш нек је учињено, твој избор не може бити рђав. Тако је говорила мати, радосна, па чуђење своје болесне кћери, која се угледа спасена у тренутку, кад се сматраше пзгубљеном. И у великом страху, ишчекивала је Сирота Мар и ј а на долазак своја оба просиоца.