СРЂ

ш —

„Босанско-хрватска ћирилица! ?!" Ми смо Срби већ свикли елушати свакојака нзвртања п уврједе са стране паше »браће« Хрвата, па нас ништа и не изиепађује. То је ваљда и узроком, што до дапас нико и не проговори о »босаиско-хрватској ћирилици«. Истииа, и не треба да се на »братске« уврједе обазиремо, јер многи од њих и не знају ништа друго; алн кад једаи учени нрофесор изврће истину и тијем нас очито вријеђа, онда морамо да се ua то обазремо и да његов безобзирни поступак осудимо. Професор Др. Ђуро Шурмин у позиатој својој „Povjesti kniževnosti hrv. i srp." пронашао je некакву »босанско-хрватску ћирилицу«. Није му доста било, што је наиисао такову књигу, која је атентат иа Српство и српску књпжевпост, пего још изврће и такове истипе да човјеку памет стане. На страни 31 речене књиге вели за ћирилско писмо: „poznato је pođ inienom bosansko-hrvatske bukvice". Зар je то још неком позиато, осим самом госп. Шурмину ? Кад би га нешто чуо босански бан Стефан Котроманић, нреврнуо би се у гробу. А шта би му само рекао фра Матија Дивковић ? Бан Котроманић називље свој језик српским, а паравски да му је и иисмо српско, баш то исто, што га тако криво зове госп. Шурмин. Котроманић вели у својој повељи од годиие 1 .333. ово: „ . . тол\8 с8 ,V повелле . . л . . дкие ллтиисцн л дки сркпсцне . [Monumenta serbica стр. 107]. Фра Матија Дивковић, који је на триста година послије Котроманића, вели: „ . . иа$к кдрстиански iiiicau иезнксл\ слскинскнл\ и слоки слрпскнеми . ." На другом мјеету вели: „плач кллжене Дниии,е ЛДлрие, кои пллч нспнслкши слрнски . . ." На трећем мјесту вели: „верши клко Пкрлм . . . коие керши испислкши слрпски ..." На четвртом мјесту вели: „Жикот скете Катлрине сложен 8 керше, коие верше нспнслкши слрнски . . ." Још има таквијех примјера, али је и то доста, па да се види извртање истине. Дакле ћирилицом је писао и Матија Дивковић, али му пе бјеше ни накрај памети, да је назове »босанско-хрватском ћирилицом«, већ напротив сртком. А да не би ко рекао, да фратри босански нијесу то писмо сматрали својијем рођенијем пиемом, већ га за то звали српскијем, што њим писаху и Срби