СРЂ

— 584 —

No kad smo na okoliei 11a ino mi se ne može, a da se časom ne dotaknem onijeh česti srpske stare postojbine, koje su prodajom ili darom pripadale Dubrovniku. Sve zemle oko Dubrovnika dopale su Dubrovčanima od srpskijeh vladara'). Ali anonimni pisac nečuvenijem sofizmom govori da u titulaturi srpskijeh vladara napose su spomenute Travunija i Humska zemja, a odatle su ocijep],eue česti Dubrovačkoj republici darovane ili prodane; dakle one nijesu srpske. On to raspravja po V. Klaiću 2 ), i ja ću ti ovdje navesti mišlene ovoga, što je isto kao u anoninma pisca, da lakše shvatiš stvar. Dakle Klaić kaže, govoreći o srpskom kraju Stefanu Prvovjenčanom: „Veoma je zaniml,ivo promatrati'titulaturu novoga krala u to doba. U jednoj povelj, kojom dariva samostanu sv. Marije na otoku Mletu neka sela, imade on naslov: az grešnij Stefan, velij kralj, namestnik i gospodin vse srpskije zemlje i Dioklije i Dalmacije i Travunije i hlmske zemlje, a potpisuje se na koncu poveje: Stefan po milosti božijoj venčanij kralj i samodrž'c vsje srpske zemlje i pomorskije. Stjepan dakle razlikuje u potpisu točno ,,vse srpske zemlje" i onda opet „pomorske", zemle, koje nisu srpske. No koje su to pomorske zemle, a nisu srbske? To nam tumači sam naslov krajev u istoj pove\i, gdje najprije spomihe „vse srpske zeпЦе" i onda poimence nabraja zemje, koje nisu srbske, a te su Dioklija, Damacija, Travunja i Hlmska zem|a. Prvi dakle кг;Ц od porodice Nemanića jasno priznaje, da pomorske zem!,e hegove, poimence Dioklija, Dalmacija, Travuna i Hum nisu srbske zeml,e, jer ih inače ne bi posebice izbrajao, nego bi ih naprosto zvao srpskimi i uvrstio medju „vsu srpsku zemlju" 3 ). Da to točno razlikovane srpske zemle od nesrbskih nijo možda slučajno, svjedoči namah druga poveja Stjepanova, kojom osniva Žiču. U toj poveli imade on naslov „venčani prvi kralj vse srpskije zemlje, Dio-

') v. Monumenta Eagusina, libri reformatiouum, Tomus II. Zagrabiae 1882, <le divideudo totum terrenum et viueas et arbores plautntas iu dioto terreno, nobis donato per dominum imperatorem Schlavonie . . ■ T Лсо je reeeuo od prilike tri puta u protokolu sjerlniee velikoga Vije6a Dubrovaekoga ua 20 Maja 1357. — Osim toga v. Mon. Serb. Miklošićeva, Pueićeva i Jireekova passim. 2 ) V. Ime Hiv. obr. 28-9. 3 ) Tako je učinio ua mnogtjem mjestima, kako ćemo kasnije vidjeti, ali historik Klaić to ne iznosi, jer шч ne ide u prilog.