СРЂ
— 596 —
ако је више пута гладовао, није хтио ни у кога шта питати. Кад би му ко говорио да иде просити, рекао би: »Шта је теби стало за мном?! Не ћу ничијега мукте. Шта, зар да ми говоре да сам им додија' и да ђаволу предају онај залогај што ми даду?! Хајде ти, а ја не ћу!« Драго му је било радити; радио би као црв, а сасвијем би мало опочивао. Паћен је благе нарави — оличени добричина. Вазда би се смјешкао, као да никада патио није. Нико га гхије могао видјети незадовољнијем. Свакоме би се радо јавио. Свак га је љубио , али му нико нијв хтио иомо/iu. Више би му се пута »фунцути« ругали, а он их не би »обадава«. Драго му је било у друштву спровести вријеме, али не, како се обично налази људи — пијанчећи. То би било на сијелу или иа прелу. Тад би радо другога слушао, а још радије нриповиједао. Та био је он у »Омерици«, »Понтебукуп, »Лешандрији« и шта ти ја знам гдје он није био. Све што прича — вјерују му. А и ко му не би вјеровао, још нико не зна да је он када лагао. Чим би се ко усудио рећи му, кад би ijito приповиједао, да лаже, пе би хтио даље да прича. Нај драже му је било причати о црнијем људима што је видио. Каже, ма му многи не вјерују, да је видио једно брдо како гори. Требало би га чути, на бисте се увјерили. У туђе не би он такао за живу главу. Могао би га три дана оставити гладна на круху, па, ако му не би рекао, не би он такао. Еле, сад сте га њешто упознали. Је ли да је он, поред своје сиромаштине, доста поштен човјек? * * * Мислио сам шта би он имао са мном да говори. Никад тај створ да је био код мене, а сад њешто хоће да говори. Заиста ми је чудо било. То је управ био узрок зашто нијесам одмах хтио показати му пут. Истом ја почео облачити хаљетак, а мој ти Паћен не буди лијен одмах на врата од собе ми. »Господару, ако можете, молим вас, одма ме опремите, јер морам ићи у град«. За чудо ми је било како је тон говора промијенио. Нијесам могао разазнати је ли ово онај Паћен, који би са невинијем посмјехом — зборио. Сад ми његов говор чини се чудноватијем: пун меланхоније, страве, што код њега никад