СРЂ

— 595 —

рећи, кад је у ово доба к мени дошао. С тога наредим слузи да га поведе у кухињу, гдје ће да чека. * * * Нужно ће, мислим, бити, ако овдје неколико речем о животу овога човјека, јер ће то служити за бољу карактеристику и разумијеваље саме ствари. Паћен (је ли му то нраво име — не знам) човјек је од каквијех четрдесет година. Рекао бих да му је више, али држимо кад он каже, да нема. Одвећ ]е малепа стаса, али је усправап као свијећа. Почео је добро сиједјети. Косе су му пале ио раменима, а нечисте су. Брци су му као и коса кавине боје, разријеђене са којом сиједом длаком, а и оии су му доста велики, док браде пема. Обрва је јако великијех, испод којијех му стоје плаве и крупне очи. Нос му је природан, а лице дугуљасто и бакренасто. На глави носи капу пуну плијесии, могао би с њоме, што но кажу, под купус. Хаљак му одрпан толико, да су му лакти сасвијем искочшш. Крожету се пе зна од какве је робе; обичио га запуца са двије мале гвоздене кукице. Беневреци') су му од Бог зна колико крпа; кука и сиоиа па њима и иема. Опанке обичио назује без чарапа, а и они су му једииствени. Кошуља му је вазда иа огрлици раскопчаиа, а лани је још обукао. Голе му се прси виде; поцрниле њешто од иечистоће, а њешто опет од сунца и леда. Низа се обичио објеси кожни тбрбак, у коме носи лулу и кесу с духапом. Лула му је пуна загорјели, дуван му је исјецкане корјепице истога. Исту ро5у носи и у петак и у светац, и зими и љети. Него није му се ругати — да може и боље би. Он је сиромах, али пе просјак. Има њешто своје кућице под шеваром и то му је све. Земље нема, блага иема, само још има жену и троје дјеце. Жепа му је ткаљица, а он иде по »журнатама«, те се тијем прехрањују. Паћеи су га прозвали зато, што има више дапа у години кад он суши, пего кад шта једе. Говорио је да је он сит, кад су му дјеца сита, и да не би жалио умријети да види, е му се дјеца могу оама хранити. И

') Уске гаће на епоне.