СРЂ

— 639 —

L н g е n d а. (nastavak) Citalac je mogao pogoditi da ova dva gorostasa bijahu naša dva dobra prijateja, mladi gini Oatfa i Movrgan, preobraženi u ratne trijeskove rla obrane prijestoje svoga dragoga pobratima. I'ošto su oni nega sklonili izvan svake opasnosti u dvore Elgezirine, (na Otok), povratiše se veoma zadovojni svojijem poslom, grohotom se smijue'i kakvu su je lijepu opravili svima dušmanima svoga miloga štieenika. Oni bjehu dosta radili i okušali dosta raznijeh unutarnih potresa, pa je pravo da casak poeinu i malo se pozabave. A kako ce sc ugodnije pozabavit nego da použivaju Somla, koji ustavši u jutro i ne našavši Kadou- a uza se, stao je od jada da sebi kose skube, pao je u naj grdnije zđvajane, i u naj strašniju Jutinii. Oni dakle odoše cla oblaze, vazda nevid|ivi, po tvrđavi, gdje se razbojnik bio ukočio da ostane. Grozno bješe gledati Somla, to smo gore kazali; ali to je bilo baš primam]ivo za zie duhove poput Oatfe i Mourgana; oni se neprestance smijahu, i smijahu do suza, a bijahu još zadovo]niji žalosnom svrhom lažnoga Kadoa- a, svrhom, koja se dosuduje zlikovcima hegove vrste, i što su u ostalom nih dvoje zalubjenika i naslutiii. Somlo provede dan na dracama; na hranu nije mogao ni zinuti. Noć je uvećala negov bijes i zdvajane; negovi udi ne osladiše nikako ugodnost počinka, a svoje oči nije mogao ni svesti, da se u|u|a u slatki san. Sumna da ga je izdao kraJević postajaše u negovoj pameti istina; i on vee očekivaše da ga smrt snađe ondje gdje dolažaše da traži krunu. U toliko, ako se još i varao za prilike, što su mu otele Kadou- a, uprav je slutio grdni udes što ga čekaše. Na osvijet dana, Pasla, vas zabušen, usrne u sobu, gdje se Somlo trgao. - Izgubjeni smo! — usklikne on, — tvrđa je opasana odasvuda od Amasovijeh Judi, koji ištu tvoju glavu; straža je unutra pristala uz Ministrovu stranu; a ja nemam nego moju