СРЂ

654 —

Књижевни прикази. I. Из прошлосши сриске области Нерешљанске од Љубе Блачића. Штампарија Пахера и Кисића. У Мостару 1901. Писац ове књиге ноказује се одмах на нрвпјем листовима као један од онијех симпатичиијех патриотскијех писаца, који једном добром књитом хоће да учипе једпо добро дјело. Наш српски народ у неретљанској области био је кро:-з вјекове на ударцу свима певољама које су сатирале иаше племе; оп се налазио између двије ватре које су га пустошиле паизмјепце, између Турака и Латина. НиЈе му можда боље пп дапас, јер ie и његова народиост и његова вјера угрожепа сувременијем пропагандама које су судбопоспе, моиада судбоносније него оне пређашње, јер су систематскије, и јер је тај дио нашег народа данас изнурен и малаксао. Г. Влачић то добро зна, јер он живи у томе крају, и још више, јер се родио па Перетви. Његова књижица нод горњијем натнисом, нде за тијем да стане донекле насупрот упорном похрваћивању једног чисто српског краја, и колико је Г. Влачић као у могућиости, ишао је затијем да историјски освијетли Српство на ушћу српске херцеговачке ријеке. Он је доказао то лијепо, много љепше и с много више докумената, него што то чине онн који томе крају хоће да одреку нашу народност. Није то можда учинио исцрпно и опширпо, јер, нрије свега, ово је први његов посао, очевидно, а друго: јер је веома мучна ствар бити нисац у Метковићу! За овако стручна дјела потребне су архиве и библиотеке, и копсултовање изворЛ до којијех је немогуће доћп под условима, у којима је попикла ова књига. Па и поред свега тога, писац је, као што се видн из цитата, потпупо обавијештеп о томе гдје се што рекло о Неретви и нослужио се књигама и нисцима прве врсте. Кад се узме у обзир да о овој ерпској области у иашој историјској науци није скоро ништа говорено, онда је разумлзиво колико је кориспо да се о томе чује макар колико. Има нас врло много који о томе крају нијесмо пишта знали, и којима је књига Г. Влачића дала једно веома корисио упуство.