СРЂ

— 656 —

Зашто пак носе чудан наслов Дивљи човјек? Јер је он — како нам сам повјерљиво каже — пјевао слободно, онако како му је душа и срце диктирало, није се држао шаблонске укочености нити је иристаша ма какве школе. Је ли баш то увијек и оправдано?... Лазићеве се пјесме даду лако и угодно читати, јер су писане лаким језиком и добро, осим ријетких изузетака, наглашеним стихом, што у данашње доба није баш најлакше наћи. Ове су пјесме оисане лаким тоном, неусиљено, из њих провирује орекаљен патриотизам ојађеле српске душе, коју дирају невоље српскога парода и која оштром сатиром, која се држи увијек на свому niveau-u и која никада не донире границе тривијалности и једрим хумором тражи им лијека ridendo castigare mores. Из његовијех пјесама не видимо онај жучљиви и заједљиви подсмијех злурада човјека, из његовијех сатиричнијех пјесама у нашијем се очима мимо смијеха појави и — суза . . . као у пјесмама: Ех та ко те за то иита, Омладини у Србији, f Даји Србобрану, а особито пошл>едња пјесма у овој књизи Божји људи, посвећена Србину с Приморја Одушевљену борцу за српску идеју на Приморју, оплаканом Вићентију Бутијеру. Овоме неустрашивом борцу посвећује топле стихове, који се уздижу до лирске висине. Већи дио овијех пјесама носи на себи обиљежје овога доба; оне су чедо свога времена. Сваки иоле знатнији моменат у животу српскога народа, ма гдје био, налази у њему свога Калдерона. Једино би имали да замјеримо некијем ијесмама што су и одвише развучене, готово епском ширином писане, као: Идем у хајдуке, На раскрш£у, Мајстор, Јојин дух, Папуча ил шешир ? Ове би се пјесме много више допале са својом тенденцијом и избором да су краће, јер је главна характеристика сатиричне пјесме — краткоћа. Јер сатирична пјесма, ма како добрим стиховима писана, ако је развучена у неколико стотина стихова, читаоца умара. А у овој књизи баш су кратке пјесме најбоље као, Суши нам се Грм Таковски, Београду, којем управља стихове: »Али ти се још румениш (залуд време скида) »Е, иа да ли од радости, ил' можда од — стида ?...* И нашем је Дубровнику иосветио ове лијепе стихове: