СРЂ

— 664 —

Једа руковет вз Вуковв пршп. прнопћујо н објашњујс 1> Богишић. Негдје у почетку седамдесетих година прошлога вијека, покојиа Мина Вукомановићка, кћи Вука Караџића, иоклони ми једно педесет комада списа из очиие јој преииске. То ми даде као спомен иећ тада покојнога Вука, кога сам негда, боравећи у Бечу још као ђак, а затим и као чиновник, доста често похађао. Каза ми при томе да јој остаје још један пуп сандук такијех писама; она су, ако се не варам, касније пријешла у влаштину Србијанске Владе. Госпођа Мина, избирући за мснс ту руковетсписа, пазила је нај више на имена одличнијех људи, чијим је рукописима жељела обогатити моју збирку автографа; на садржај је најмање гледала. При свем томе има у овој руковети Вукове преписке писама, која су пе с.амо именима знатна, него и садржајем својим; у осталом, замашитост је појединих комада, у овом посљедњем смислу, веома различна. Пис.ма ове збирчице допадоше Вуку са свијех крајева прос.траиог Словенства; iiito је изван тих граница, дође из Њемачке. У српској су групи писама представљени одлични људи свијех сталежа: има их од српских владара или чланова владарских домова; — између државника, има их од Илије Гарашанина, Јована Гавриловића, Миливоја Петровића Влазнавца; — измеђ високих црковних достојанственика: од српског Патријарха Ј. Рајачића, док још бијаше владика; затим од владика: Лукијана Мушицког, Платона Атанацковића, Евгенија Јовановића; измеђ пјесника: од Симе Милутиновића и