СРЂ

— 684 •—

Доста су значајне, у овоме писму, оне двије ријечи оцјене народних умотвора њемачких упоредо са српскима. Ко год буде изучавао одношаје измеђ Грима и Вука v пословима ове руке, требаће да то врши по на по се за сваку струку производа народне усне књижевности, а особито за рад око сабирања пародних пјесама. У овоме послу, човјеку Kfto што је Вук био, није требало нарочито нукање ни упуство; због љепоте и богаства њихова пјееме су се саме собом наметале записивању. И доиста Вук се најприје и хвата њих те његов књижевни првјенац би управ: Мала простонародна славеносербска песмарица, од које прва свеска изађе већ 1814. године. У опће што се сабирања нар. пјесама тиче, нек се, особито у Дубровнику, не заборави; да је пајстарију позпату збирку таких пјесама 1 ) основао Дубровчаиип Ђуро Матеи још при крају XVII. или почетком XVIII. вијека (а други је Дубровчаиин, Бетоидић, нродужио). То је дакле било доста раније него је Макферсон Осијаном, а Фортис Асанагииицом пробудио у јевропском умственом свпјету жнвљу жељу непосреднијег познавања простонародних пјеспичких творевина. (nastaviće se) ') Поједино су народне пјесмо ушле у умјетну кп.ижешшст нашу још XVI.or внјека (у Хекторовића, у Бараковића), алн је овдје ријеч већ о абиркама такнх нјесама. Вндн Бопшшћа, Иар. пјесше на старијих, нај више нриморских заниса, нредговор стр. 129 н 132.

Е р i g г а lii Lambro i svina. Lambru regbi da pr]avost prija, A kamo li rla mu obraz ka]a. A i svini grezne s ku joiu šija Sto se više po brjogu va]a. S.