СРЂ

— 698 —

— Znam, — rece starae, — tamo gore. Nisarn ga vidio, ali nm sluge vidam i znam. — A koje su mu sluge?— zapita ga Arsenije. — Pa eto ono jarko sunce. Sunce mu je sluga. Nemu se molim jutrom na uranku i večerom na zaranku... Natutiše se ucenici Arsenije i Domentijan i skociše na starca da ga pokaraju radi tijeh riječi, ali ih Sveti Sava zaustavi i reče: — Dobra je vjera ovoga čovjeka. Ne dirajte ga! Nema riječi, ali djela negova i vjera negova, — to je vjera pravoga Hrišćanina. To reče SvetiteJ, pa se okrete starcu koji se odmaraše od siina umora od molitve a krupne lcap|e znoja padahu s hega i natapahu zemju. — Je si li vojan, starče, da te naučinr lakšoj molitvi? — Jesanr, neznani putniče! — odgovori radosno starac. Tada ga Sv. Sava poče učiti Molitvi Clospodhoj. Očita mu nekoliko puta „Oče nas" a starac za hinr riječ po riječ izgovaraše. Dugo se nručaše Sveti Sava da nauči starca. Priskočiše mu u pomoć i učenici Arsenije i Domentijan, ali starac nauči samo početak a sredinu i kraj ne mogaše nikako da zapanrti, dokle na posjetku i početak ne zaboravi. Tada reče starac Sv. Savi: — 0, sveta dušo! Star sam; nrozak mi se, eto viđiš, uzblutio u tikvini. Ne mogu ti više pamtiti. Znaš li kakvu kraću molitvu, da je naučinr? Nauči nre kraću, najkraću mi kaži, da bi se hoin pomolio i grijesi nii oprošteni bili, i ja umro kao pravi Hrišćanin!.... — Naučiću te! — reče mu SvetiteJ. — A ti ko si, neznani dobar čovječe? — zapita ga starac, — Kaži nri inre tvoje, da znanr bar inre onoga koji nre primače Bogu i nebesima! — Ovo je Sava, arhiepiskop sve srpske zernje i zenrj§ ponrorske! - reče Donrentijan. — Sin Nemanin! — kliknu stafac i obradova se jako. Tada ga SvetiteJ nauči da kaže: Va irrre oca i sina i svetoga duha, anrin!"