СРЂ

— 732 —

rokijem izlogom gdje se blistala gomila zvijezda i nakita prema svjetlosti, i dugo je ostao tuj gledajući jedan par cipelica od plavog satina optočenog labudovijem perjem. ,,.Ja znam kome će ove cipelice napraviti radost!" гебе osmjejkujuci se; i ne sjećajući se više da je negova ženica umrla, on uđe da kupi cipele. Trgovac koji je bio u dnu svoga dućana dotrča čuvši jedan strašan vrisak, i ustuknu prestravjen videći jodnog čovjeka koji stoji naslonen na tezgu i koji ga gledaše bono sa polumahnitijem licem. Onjeu jednoj ruci držao par plavijeh cipela optočenijeh labudovijem perjem, a u drugoj ruci, koja je bila sva krvava, držao je odlomke zlata medu prstima. To je, gospođo, logonda o čovjeku sa mozgom od zlata. * I makar što ima izgled fantastičan, ovajelegenda s kraja do na kraj čista istina . . . Ima u svijetu jadnijeh }udi koji su osudeni da žive od svoga mozga, i koji plaćaju u finom zlatu, iz svoje srži i soka, naj mane stvari u životu. To je za nih svakodnevni bol; a, zamislite samo, kad se umore od toga bola . . . Đivo.

Мудре изреке. 1. Владе, које гњаве слободу говора, јер су јој неугодне истине, које она распростире, раде као дјеца, која затварају очи да их не виде. Borne. 2. Треба пустит да говоре гато год хоће и не бојат се од лажи, кад би добнла баш и нај већу јавност; она се троши ради своје жестине, а владе не гину него због саме истине, а особито због угњечене истине. Thiers. 3. Умјетност је темељ ћудоредносги и прва човјечја креност. Вез ње може постојати факција, али никад пе може бит народног владања. Наполеон. 4. Повуци се мало, скочићеш боље. Народна изрека. 5. Нек видим јога једном сунце и зеленило! Хоћу да умрем у крилу природе. Rousseau умирући. 6. Свјетска је повјест свјетски суд. Schiller. 7. По мом добро промигаљеном суду, традиције Црне Горе превазилазе славом традиције Маратоне и Трмопила и ратне традиције свега свијета. Gladston. х.