СРЂ

В i 1 е š к е. Лезар у Фатпици. Фатница је село у котару (срезу) Билећком, у Херцеговини. У томе селу има један мезар (мухамедански гроб). Мухамедапци, кад се моле Богу окрећу се Крбли (југоисгоку), иа тако окренути и копају се. Оии мјесто крста побију чело главе и подно нога два башлука. Чело главе башлук је нанрављен са турбаном а нодно нога направљен је на начин иирамиде. Осим тога опп имају вјерски обичај, да се у мезар једна особа укопати може, нри томе изузимајући велике потребе. Натписи на башлуцима нисали су се а и данас се пишу турски и на турском језику; али и данас се један башлук налази у Фатници као изузетак и велика ријеткост, на коме је натпис старом босанчицом на српском језику написан. У Фатници, са сјеверпе стране цесте, близу кућа госн. Јована Ђ. Iionape, налази се један харем (мухамеданско гробље) и у томе харему једап мезар, који је камепом оптрачен (оквиреп) а дугачак је 3*10 мет. На томе мезару башлук што је чело главе испод турбана сломљен је, а па оном башлуку што стоји подпо нога налази се овај патппс:

A fc П у цријеводу; С К 6 rl h 6 Р S Овдје лежи Скендер По причању госн. Јована Ђукова Попаре, из Фатнице, о томе мезару дознао сам ово: У фатници и дан данас прича се, још кад су Турци од Срба освојили Херцеговину (1482 г.), још тада у Фатници била је једна српска православна породица, која се је по презимену прозивала Мијач-и; и њих бијаху три брата, на име: Једноме бијаше име Петар, другоме Голуб а трећи бијаше кулатасте (плаво-лугасте) длаке, те су га по томе и били прозвали Кулом. По паду Херцеговине под Турке многи су се Срби и иотурчили, на тако се и два брата Мијача, на име Петар и Голуб, потурчише а Куле остаде у својој православној вјери.