СРЂ

— 750 —

Од Петра своје поријекло воде Первани, од којијех и данас у истоме селу има 11 кућа; они су мухамеданске вјере. Од Голуба своје поријекло воде Голубићи, њих имају 2 куће, који станују у вароши Стоцу, они су мухамеданске вјере. Од Куле своје поријекло воде Кулаши. Они и до данас остадоше у нравославној вјери и славе своје крсно име Шћепањ-дан. Њих има у томе селу 2 куће; у Бјељанима 1 кућа; неки се од исте породице одселише у 11евесињски а неки у Мостарски котар а један се је одселио у Црну Гору за вријеме устанка Николе Вујовића из Засаде и Николе Милоше вића из Давидовића, кот. Билећкога 1882 г., коју годину про зваше лоповском а усташе лоповима. У народу се прича, да је онај мезар Петрова сипа, кога су звали Хасаном, а по натпису се види, да му је било име Скендер. Толико о тој ријеткој старини из кршне Херцеговипе. Прибиљежио: —шетар * Nešto о Đorđićevoj „Deirvišijadi". Malo vremena natrag namjera nas namjerila na jedan prijepis (na neki način zbornik) pjesama, po svoj prilici, pošjeđnega volikana srpske kniževnosti u Dubrovniku, Ine Đorđića. Suđeći po nekom starom zapisku') u učenoga gosp. Vice Adamovića, taj je prijepis prede bio vrijednoga sabiraca dubrovačkijeh starina, Dum Miha Karamana a ). U rukopisu razma „Јоzefa pravednoga" i još nekijeh omanijeh pjesama, ima i čuveni biser vascijele srpsko-dubrovačke pojezije predašnijeh vijekova, „Dervišijada", Gundulićeva savremenika, Stijepa Dordića Gimana. Pred nom je ova prilično interesantna bi|eška »Ovu pjesan učini gospar Stijepo Dordić (Giorgi), kad brojaše dvadesti i osam godišta. U to doba, ne zna se s koje

') 'l'u se kaže: „Učeni gospođin Dum Miho Karamau euvao je neki rukopis, u kojem osim pjesme „Jozef pravedni'', uzdržao se još i epos „Dervišijada", pred kojijem ве čitalo ovo: ,,0vu pjesan ueini etc.". ') To, u nekoliko, potvrffuje i potpis „Dum M. C." ispod natpisa „Josefa pravednoga ".