СРЂ

СРЦЕ М К Р 0 Д У. Либрето за оиерету. За лист »Срђ« наиисао Илђ. Осо б е: Ј о в а н, вјереник Милке Јела, мајка Милкина Милка, кки јој В о ј н и ц и. I. Нојава. (Ережуљак, са брежуљка пад воде, с десне стране млин, прама млину куЛица Јелкина). Ј о в а н. (ступа тихо, рањен и наоружан, вас заирашен и иотан) Рана ме тишти, крв из ње тече ! Једа кога, да ми притече? Мелемни завој, да ми привије?... ( обазире се) (очајно) Боже, ни овдје никога није !! ! ( одушевљен) Ој, Сриетво мило, Срећно ми било! За слободу твоју Раних c' у боју И живот нек вене Само за тебе, Јер за Србе нас Слобода је спас! (ОбзируЛи се саази кућицу; шриближује јој će). Кућицу једну виде л' ми очи? Хвала ти, Боже, ето помоћи! II Пој ава (UpeJjaw.ibu и Милка). Милка ( за се, спазив Јована) : Јунак један, а ја овдје сама — . У град пошла моја добра нана ! (Јоеану): Ко си?.. Отклен си?.. Шта ли ћеш амо?...