СРЂ

— 835 -

Што ми те опет даде Са неба благи Бог! III. Појава. Нређашњи и Јела (Мз далека ијева, с котарицом у руци). „Сјајни мјесец иза горе Ево нам се указује. По небеском плавом своду Бл"једом стазом гле путује. У зеленој, густој гори ГГровирују сјајни двори; Сјајни двори туђег сина, Гдје но чами та Драгиња. Затворена тужи, плаче Светозара и спомиње: Светозаре, мили брате, Избави ме из те тмине!" (Ступи пјевајуЛи ма иозорницу, тса кад сиази њих двоје у загрљају): (За се): Шта виђу!! Боже мили!!! Милка ми странца грли! (Кћери) Несрећна кћери Срамото моја!... Милка (тргне се) Не, мила мајко! Кћерка сам твоја. (. Примиче јој се). Јела. Даље од мене!.. Не ближе амо! ГЈроклети да сте.... Милка (очајно). Не даље, мамо! Не куни кћерку, ни сина свога Јована сина, а драгог мога! Ј е л а. Јована рече?... Може Бог дати... Јован и Милка (клекну) Твоја смо дјеца... 'Ги наша мати!