СРЂ

— 834 —

Баш и ти тако, селе, Прогнатој Милици! Душман је клети гони. Боже! Гдје ли је сад? Уздише л', ил' са другим Ужива живот млад!?!... Бјежи ми црна мисли Са чела бл'јеђана: Та никад неће Милче Прегорјет Јована! М и л к а. Ти ли Јован?... Злато моје, Па ти ево Милке твоје! Ј о в а н. Ти ли?... животе, срећо; Ти сунце моје сјајно !... Ох, да си зашла, душо: У-мро бих, чедо бајно ! М и л к а. Како те силно љубим, Љубави слатка моја, Не љуби цвијет росу, К6 тебе Милка твоја! Милка и Јован (у загрљају) Срећа нас опет здружи И љубав искрена Више нас не растави До гроба ледена. Сноси 0 сам млого ла Далеко од тебе, Ал' сад те онет добих, а уз себе! Драган е Па благо мени Милко Јово Сва срећо жића мог,