СРЂ

— 842 —

бијанци дичити и поносити пред цијелијем свијетом. Они се могу слободно мјерити и са класичнијем и са модернијем јунацима свију народа. Зар је Леонида бољи од Вељка, или Кокле од Зеке и Pajnha? llo храбрости међу прве долазе: Хајдук Вељко', Курсула, Јаико Катић, Васа Чараиић, Вуле Коларац, Стојан Чупић п још други У најспособније спадају: Јаков Ненадовић, Милан Обре ' новић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац и join неки. Али један од првијех трудбеника како на устанку и земаљеком уређењу, тако и на бојном и на дипломатском нољу, јесте прота Матија Ненадовић. Савременик свију овијех личности Петар Јокић овако вели: »Вељко, Миленко, Милан Обреновић, Васа Чарапић и Јанко Катић заслужили су да их сваки Србин слави. Али челенка свију овијех пашијех јунака и војсковођа били су и остају Ка-рађорђе Jle/rpooufi и Милош ОбреповиЛ , први као одличан војсковођа, а други још и као талентирапи државник и творац данашње сриске државе. Својијем зпачајипјем радом и утицајем па српски народ, они засјењују остале зпамените личности из ове историјске периоде: они су звијезде прве величипе на српском историјском небу, па с тога и заслужују, да се о њима нарочиша расправа напише. За то нека је вјечита слава и хвала нашијем неумрлијем претцима на њиховом драгоцјеном труду и јуначком пожртвовању«. Госп. Мишковић хоће да се напише нарочиша расправа, а ми хоћемо да се њихово име постави у срце Српчади, а да буду сложно корацали за стопама ослободитеља Србије, јер су они све мучно започели, а млађијем је довршити то све сложно као један Србин. Омладини је као аманет утувити за боља времена ове златне стихове неумрлога Рада: »Из грмена великога лаву изаћ трудно иије, У великим иародима Генију се гн'јездо вије: Овдје му је по готову материјал к славном дјелу И триумфа дични в'јенац да му краси главу смјелу«. Испод Срђа, на Ловријенчево 1902 Живко,