СРЂ

— 853 —

7. Са свијем да је један пут за вазда била призната Фребелова изрека: „Живимо за нашу дјецу", ипак нај просвјећенији родитељи изврћу њезин прави смисао. Претјеравши нзваљску помоћ, коју без престапка њима пружају, они ометају опће развиће њихове нарави. Нај мање је дијете дужпо опират се и надвлађиват своје потешкоће, подносит посљедице својијех погрешака; чинећи му пут одвећ лак, буди за учење, буди за свагдашњи живот, слабе се v њему драгоцЈепа својства крепчине и постојаности. Дијете, опкољено зраком непрестаног скрбљења, мора да постане себично. Никад он то није био впше него данас, успркос да је алтрујизам сводни кључ данданашњег васпитања. Чија ли је то кривица? Роднтеља који се њим превећ или рђаво баве. Bentzon. 8. Једна је тајпост одгоја: Знат паметпо дангубити. Spencer. х. Новија Дубровачка ециграфија. Дрвени криж на твоме гробу временом изагње. Људска неправда прогопи сиромаха и по смрти у кратко уништавајући Споменике његовог бивања. Но у срцу недозрелијех твојих сирота земаљске невоље пробудиће успомену и пожуду љубежљивога оца и урезаће неизбрисивијем словима поштено име Петра Габриловића ') преминулога на XIX. Фебруара MDCCCLXVI. Др. II. А. КазпачпК. (послао нам г. Ант. Казначпћ сии пишчев)

') Петар Габриловић илп по Дубровачку Перо Габријелови& биојечиновник у градској боннци Domus Christi, којом је тад уирављао др. Казначић.