СРЂ

— 869 —

смЉго проситБ за таковоИ на томт> самомт, лзбн «!. и т ^ми буквами какими изволите излагатБ свои трудБ1. Простите смћлости и откровениости; Л fiani'i, истиннбш поклонниктј с г б уићрегпелп, чго длл менн ваше знакомство дороже всего. Вашего Вмсокоблагород1н Милостиваго Государа покорнМшш слуга Алек. Серна СоловБевпчБ. 28 Нолбрл — тј —ri F 1828 7 Иекабрп КраковЂ. С вани: Его Вмс.окоблагородш) Милостивому Государнз Гос.подину Вуку Стефановичу ; Доктору философ1п, члену |)азш>1хч> ученмхт, Обпдеств г б, iri, В(,iil, или гдћ находитсн. На обратној страни навлаке имају руком Вуковом ове двије биљешке: „примљено 26 маија (но нашему) 1827." 27 маша „одговореио —— F —-— 1827". 8 Јунш Уиоредив прву од ове двије биљешке са надневком самога писма, излази као да је писмо ово путовало од Кракова до Беча, од 7 Дећ. 1825 све до 7 јупа (26 маја стар. стила) 1827, дакле ни више ни мање од једне године и пб дана!.. Почивања су, види се, била доста дуга! Знаменит је у овоме писму факт: да је један Краковски професор још 1825 г. признао врсноћу Вукова новога правописа. А у Вукову завичају? Овдје је борба трајала још цијеле десетке година, и тек у другој половини тога истога (XIX) стољећа његова замисао доспје до општег признања. Вриједно је примједбе, да је признање поменутог професора морало Вука особито обрадовати, јер, као што пам свједочи посљедња од горњих биљежака, он је на иисмо одговорио одма сјутри дан пошто га је примио.