СРЂ

— 870 —

16. Од Симе Милутиновића. Липско 28 јула 1826. Објашњава како, међу њим и Вуком, не може бити ни гоeopa о каквој увреди. — Моли га да уложено писмо (ттамиано ниже под 17) пошаље Инезу Милошу. ЈПубезни Вуче! Јасе теби чиним бити крив, али ниес.ам, Biepyi, но ме ниеси свега nomao, и мимогред ме, ма микроскоп, или с' куле гледаоси само; нити могу ia тебе барем чиме увриедит', из' узрока ijjto ia нипошто нећу то, а ни ти на ме разсрдит'се немош, као на свога мене. Штолисе тиче мога стремлеша, и начина д1ештвоваша, 3Hai друле, да ie к' iicto i TBoioi цделш упућен, иако ie у халшни друго1ачио1, и малом, а приатном заходницом (странпутицом). Ово писмо Г. Милошу, какогод знаш опреми, само да му HaBiepHO у руке дође, а ти га мош и прочитати, iaBHT' ми како тисе допада, него тако ти Србства! учини обшче и особитб добро, пошлш му га тако, како ie, да би на ме сви громови застриелЈали с' тога, чинимисе да би ми ништа немогли, ил' би ia барем у гроб шева1ући —. TBoi Сима Милут(иновић) NB. Јасам себе ^едноч за вавиек на ie ^Hora Свемогућег' ослонио, пак о себи маше и мислим... Србиа ie без' мене била толико вриеме, пак ће иодсада, а храни коша битће no^ia свукуд(?)—. На зад1Б()ј страни иавлаке с ванидодатееу три биљешке: 1.a руком Милутиновићевом: „Прими Вуче и нрву част Србианке, док буду и проче три." 11 2.а руком Вуковом: „примљен лгн-нојемвра" £6 13 3.а топе том нстом руком: „одговорено — појемвра" иО