СРЂ

— 873 —

Врло добро позна1ем ia тебе и Tai Народ, у томе смием на ме1дан разложен1а свакоме данашн1ем' Србину изићи, и небоимсе подлећи ни у гробу. — Tii си природним допун, Духа већега, нег' обични тко, благонадеждан си, и доброрад, него си у произведениу д1ела или пренагал, или преспор, у бба случа1а опороспу ил' немаром спровођен. Народ ie пак исти простосрдан, за свашто ie чоечие способан и чувству1е сво!у снагу и биће, какогод и дужности свое и необходности обсттоателстав' собствение и обширнога л1удства нити може такова ie^Ha сплотност бити и обста1ати без' собственога руководца, духа, кои му o6pa3yie начин, и осветл1ава пут живота, вид положениа, и качество му сил-упражнеша доглеђује и разм1ера. Ти мудро свием крепостима сва стрмеша д1ела к' томе или паче за ншм да ynyhyiem, далекоби ређесе обманшв'о, магпе промашао, и ie^HO — ia те неокрив1ам, нит' ie то Moie овим HaMiepenie, као ни оправдавати те, него теби самоiacHOCTHO представ1ам дозираша Moia, и опомишем те онога, што теби ил' оближшим твоима на ум недолазе, iep6o бисе у д1елима видла досада... и у ташости ако што бива, маше ie, негосе иште... пак и прими их, доправи, уведи, или презри и побаци, ia на свако на1радие и први приста1ем, а само да се отклони, устрани, удалш твое раска1аваше, злосрећие и опозшеност или презреност Народша усшеваша. Евово ie човекол1убиа, христанства, основоположност, KoioMce ie свагда навдивние на1досто1ние добро и благодат чоеку сотв1етна постизала: „Пазимосе као даћемо в1ечно скупа жив1ети, а относмосе као даћемо садсе на виек растати; по томе cnieflyie, да тешко чоегптву без' чоека, и благо му ш' тим." Познатисе и догледати чоек ^aie унутри свакога себе, а чоештво у свиету, у д1елима ^единитие и млозине; риедко ie и прериедко бистрие пачел' острие око, да што прозире скрози, и у истину ствари допире, какгод' ie риедко и глерште-чисто с'рце, у коме се оглеђује наша и на1дубл1а нутар; али су опета могућна пођеком, и присвоениасе бити виде, зато су исто ивишега призрениа достоша, што и заслужу1у, тим' више, штосе из' ши одпочјшу и предизбира1у д^еиства —. Ти си мое чоештво, мое Србство, тебе ia сматрам као главу Србима, к'тебисе обраћам свим собом, и у TBoioi нутрено1 дубини тражим по