СРЂ

— 874 —

дЈелима вишега духа слик, и небесне благодати влагу к' темену благотворениа; пази! учувству1 га! Предобраз' га! Народи га у себи! Узникни! Процвати збилшким, правим! Сазори ишм!... Пак... ето га! и благо теби, твоима, и л1удству! тадатше и управо пуном славом ов1ечепо у времену име, а ие кадсе што трудом об дан памети сазида, то да се об ноћ разума злим дусима опета до дна немилостиво срушава, тад бисе нашриличние, него и нашесносние могло рећи: „Ђе си био? Нигди. А шта радио?... Ништа!" Но ти си пред свиета очима већ толико урадио, и показао, те ie c'onpaBien, да од тебе захтева и више и бол1е што; и onai, коипо ie узазван свега те разсматрати, штрбе ил одроне ти дозирати заиску1е ти само у печем'се исправити и сваку струку flieicTBOBania naiBiepiiiiiiM путем к' удаћи иредузети; а то nainpe, нашрече, и пашакше: Невиности-л1убием!... Тко дубоко свуд, обширпо, и CBoiски-радо тражи безазленост, и невиност, он песамо што naiсветие божествену силу, правду налази, себи 6 сприсвспава, него и неизглаголшво Bienno удовол1ствие с' истом насл1еђу1е; за то у суђешу преступника, но и опет брата свог', чоека, нигдасе доволшо, тол' сувише осторожност напрепоручивати неможе, зашто ie врлост правде, правдол!убиа, и правосудиа начално и свемогуће средство себе и оближнЈе задоволшоблагополучне чинити, и у свакога души себе водворити, ил> сва подручние срца у своме зближена саставити, и CBieMa као Аедним владати. Свасе томе противна, страхом, подозреваш'ма, грозом, нагоном, мукама, и осакаћанГма докучуАу, а збил1ско-добро и положена шел1 свесе измиче, yn ,afliyie, и одб1егава .. Инди какосе може то и чим? Ево чим'!... Владаоца ie (малог, великог') сва основа, сва снага, жипе и бит1е, сво значеше, дичност и господство, и чест и слава, и сва блага, усладностп и награждеша у л1убави Народа свога к' своме шему, ко^носе само оштроносим глупаком и безчоечпим чудовиштем, страст'ма заслиепл1енцем и CBnpienHHKOM изнуждава, никада неполучи ни домогне, већ' 1Шзад као риба на жератку npahaiyhn се и врца^ући сам cboiv в1ечну бруку и срамотпо име у презрегпу свога и обштег' потомства ocTaBia, и себе у бездне мрак, и у смртпу раскаiaBania грозност низринути мора, а паштрашниим посл1едним