СРЂ

— 898 —

божанства, и не поштедјех од мога Богом данога имања, док саставих слова на типарима, но изненада приђе грдни час смрти и узе дух мој и по смрти мојој оставих ове форме (типе) у дому мојем. llo томе ја Тројан Гундулић од великога града Дубровника иза смрти кнеза Радише бих понуђен овдје пренијети ове форме и узех и нренесох у дом мој ове форме, почех и сврших ову свету душама спасоносну књигу иазвану четверо еванђеља и од богоданога ми имања не поштедјех ни тијелу мојему покоја дах док не приђох до свршења дјела. По заповиједи господина Тројана Гундулића трудих се тијем писањем ја грешни, много биједни и нај мањи у иноцима (калуђерима) јеромонах Мардарије од Манастира названога Мркшина Црква што је близу црне горе. Молим младе, и узрасле и старе који читају или иишу ради љубави Христове да исправљају, јер не писа дух свети ни анђео него рука гњила и дух много биједан и грешан. За владања тада у источнијем странама великога Амурат Султана С.улејмана сврши се ова света и божанствена књига годиие 1552, круга сунчанога 5, Луне 15. мјесеца августа 5 дан у Биограду Буди слављен Бог. Упада у очи што кнез Радиша Дмитровић говори о себи у првом лицу, бива да није могао дочекати конац дјела, доштампање речене књиге Четвероевангелија, јер га је прије смрт заскочила. За тијем говори, исто у првом лицу, Дубровчанин Тројан Гундулић, пак нај послије инок Мардарије, који се око дјела трудио и привео га крају. По свој прилици речени Калуђер Мардарије писао је цијели овај поговор, пак је дао ријеч Дмитровићу и Гундулићу да говоре о себи у првом лицу. Опазит је да у овој Србуљи има тамо и амо истијех ријечи друкчије написанијех, како ће помњиви читалац лако примијетити. Има у њој дакако и који русизам. У пократицама није свуд писац досљедан; за тијем гдјегод за е пише 'k, а гдјегод h; свуд пак дифтонаг ја пише старијем словенскијем носнијем знаком, У осталом за све погрешке требаће њешто