СРЂ

— 942 —

oii је stalno; ali ko da se je u nemu iza tolikog cekana krv smrznula te ugušila razjarenost, ne dalo mu se da ispali. Puška je puna, nema ništa no da potegne, nišani put nega, gotov je na da ispali, al' zaludu, ne da mu se ; prigne pušku na kojena, te ga gleda kako sve bliže put nega dolazi. Odvaži se napokon, podigne vuk od puške, ispali.... Tane sreeom promaši. Stade jauk od Sćepana, ne zarad rane, no od straha da ne bi po drugi put puška pukla; vice jadan te zapomaže: ,.Ne pucaj, brate kršćanine, nijesam nikomu ništa dužan do jubavi." Skamenio se tu Ivan, te kad vidi bliže stupit Sćep'ana, nasrne na nega te će mu gnevno: „ Аћ hujo! dok se ne napijemtvoje krvi, nijesam zadovojan; ti si me nagnao na ovaj korak, ne od nikakve obijesti no od prave nevoje, da saeuvam poštene onoj nevinoj euri, koju hoćeš ti silorn da otmeš.f ,,Ah! Ivane, teško li bi bio pred Bogom sagriješio da si me ubio. Vjeruj mi, kunem ti se Bogom, da mi nije nikad ni na um palo da uzmem Jelu. Koliko ti želiš da je uzmeš, toliko ja ne želim." Među tijem cuje se iz dajega bahat koraka. Poboja se Ivan da nijesu Judi guli pucane, i da nijesu došli da ga Uhvate. Približi se nešto k nima, kad ko je? — Jele. Zabušeni oi?ta:do§e obojic-a, te ne može niko da joj ozdravi „dobar veče" što ga ona nazva. Ostadoše tako malo vremena, dok će napokon Jele: „Ah! Ivane, što je da ti u ovo gluho doba noći ovuda se skitaš, pak još s puškom." Ха to će joj Ivan: Nu kako ti djevojko amo dođe?" — Kako? to je lako razumjet. Biloje taman ura noći, doba da svi u kući polijegamo, kad evo ti tvoga sta-i rijega brata u nas, te nas pita jesi li ti ovdje, jer da te nema još kod kuće. Kad mu rekosmo da te nema, otide. Ne dalo m se za tijem nikako đa'spavam, no sve premišjaj i buncaj o tebi. Aluku sam mucila tako neko vrijeme, kad cujem da puška puče. Sva se krv u meni smrzne; promislih odma na tebe, izvučem se potajno iz sobe, te hajd da razvidim što je i evo te nadoh. Zato sain vesela da ti se nije ništa zla dogodilo. No pričaj mi, kako si i zašto si ovdje. A nii ko je s tobom, što? zapostat?" i ne dovrši da izreče, no joj zakrkne riječ u grlu. Snebi se!