СРЂ

— 956 —

riškinu, no kako je već nije nikarla kasnije sreo, iščezavala je nezina slika, dok se nije napokon sasma rasplinula, ne ostavivši ni naj maneg traga u negovom srcu. Nije jednako slijedilo sa groficom Brminijom Canelli. Od kad ju je upoznao, ostao je pod pritiskom nenog cara, obožavao je, jor je bila iskrena i otvorena, skroz prirodna i sasvijem prožeta poezijom naivnosti. Sumnao je da li ga Jubi, ali o tom je bio danas potpuno uvjeren. — On se je sada posve preobrazio. I,jiibav, to nepoznato mu dosele cuvstvo, obladalo je nim do kraja. Jedna samo misao lebdila mu je sada pred očima: da Erminija, koju je svijem žarom duše zavolio, za koju bi i poginuo, bude negovom ženom. Da to postigne, on je bio spreman sve učiniti, sve žrtvovati. U negovoj mašti ona mu se prikazivala kao neko vrhunaravno biće, kao rajski pojav, koji lebdi visoko nad nim na zlatnijem oblacima. Sunce se je vec bilo pokazalo na nebeskom svođu i negovi se zraci prelijevali o srebrnu Petrovu kubu, kada je jutros Alfred ustao. Bio je pod pritiskom sinoćneg dojma. Prva mu je misao bila potražiti Brminiju. On ju je morao danas svakako vidjeti. Ta ona mu je sama na rastanku kazala, da se želi ponovno s nime sastati. Oko desetog sata jutrom, Alfred se je spravjao da izacle na dvor, kad ga od jednom zaustavi listonoša i predade mu maleno pisamce. Alfred svladan nekijem tajinstvenijem čuvstvom, otvori pismo, koje je još odisalo finijem mirisom, a ženskijem prstićima napisano: Dragi Alfrede, večeras u 9 sati nadite se na Pinčiju, pod lijevijem krilom Medićijeve palače, tu Vas čeka Yaša Erminija. U postskriptumu štili su se ovi stihovi: Oj, da uii je biti Lpptirićem Гј pim, Samo s jednog ev'jetta Dušu da okr'jepim. Pročitavši Alfred pismo, bio je vas razdragan nekijem natprirodnijem mijem, a srce mu stalo sve jače kucati. Nije izašao na dvor, već brzo pobrlio k pisaćem stolu, zahvatio pero i papir, da joj odmah zahvali na pismu i javi koliko mu godi