СРЂ

— 1037 —

27. Од Владике Црногорског Петра П. Махине 7 фебр. 1836. Штатпање fie „Пословица" до скора бити готово. —МилаковиА му је noHtto оно што тражи. — У мјесто зналца и творца нар. ијесама, Јована Ковача. који је caja ij турским рукама, добавио је 'J'o/fopa Икова Питгера који није гори o/f vpeoaa. ЈХад се од њега иреиишу cee пјесме, o/f којих је •аоловина тек иреиисана, иослаће их на дар Вуку, али с једним условом• — O/f Татишчева није још иримио одговора о једноме Вукову иослу. — За* кључује иисмо шхвалним за Вука стиховима. Ваше сам писмо примт 1 фебрара, у кое не стои забшЉжено када е писато, ви захт1евате да вам на н1,му брзо одшплем ; што знам: али ви брзо, али поздно одиисујем, ербо незнам колико е ваше писмо тралло путом. Ваше ће пословице бити брзо готове, а би и до сада, да nie била мала пром-ћна у штампарш; iiito питате за конат Милаковића, он Bie rionio^ што сте му писали и етога к' Вама да Вас лично полази. Шсмознавца, и пћсмотворца Јована Ковача, шесам мога добавит, ербо е он у Турске руке, али сам добав1о Теодара Икова Пипера, ни горега ни горевића: ови знаде 120 Шсамах доста ^o6piex 7 и мисмо их већ више половину преписали; када их све пренишемо нослаћемо ви их на дар. но с' TieM уговором, да их све штампати дате, да буде за удивлеше лгодима: ови простп Србин, кои е оволико Пћсамах мога унамтит у cboio просту главу; мое прошеше коесам да' Г. Татишеву за вас ; iomT nie никаквога гласа произшело; нити п о нћму ништа знам, не знам ioiure шго ће од тога да буде — могло би што ибити а лашше ништа. Н знам да сам ви дужан одговор из Котора али сте ви они коићете опростити; кога гође поздравлнте сваки вас троструко одпоздравли; (CiiMOBCKie). П лтбазно вас, сву вашу фамилио поздравллм, све ваше нр^лтелћ и добротворе;