СРЂ

— 1042 —

ЛшбезнБш мои Г[оспо]дине! Мени е жао, да не мог$ оно учинити што сте ме молили. Н самБ ioine ввшЈше од 2000 f. СМ. д»жан г Б коегди; два cs ми протонр[есвитера] лвили, да нитко не може к^пити . Церковно Право" за 2 Г. СМ; кое имт, « башг (ово е т!>рско) н^ждно; а како hs им г б наметн$ти книг« Bamie песама, кое cs лепе и красне. али — што е годђ ск*по, нашт> народт> не к*п8е. Н вамт> ино ништа за утћшеше не мог» казати Ст. Богомт> ми остаите. У Плашк[ом] 8. Ноемвр. 840. Ваш покорнми сл$га Евген Ј^анновичБ. С вани: Ап Seine Wolhgeboren, Herrn Vuk »Steph. Karadzsics, serbischer Schriftsteller za Wien, auf der Landstrasse in der oberen Reisnerstrasse № 472. Поврх адресе Вуковом je руком забиљежено: „владике Јовановића." 31. Од владике П. Атанацковића. Будим 20 марта 1841. Излаже узроке због којих не може бити новчано Вуку од noMofiu. Предлаже му да наплати нешто што му Коиитар дугује. ■— Прима се иродавања Вукових књига у reojoj епархији. ВБ1СОкопочитаемв1и Господине Пр1лтелго! Што ВамЂ на два лгобезна Ваша писма vvroBopio нисамБ, узрокт, е таи. што самБ свакш данг изгледа, еда ли ће ми се мог!Зће учинити, да исп$иим г б ир1нтелБско Ваше vv мене зактенан'ћ. У том г б мом 'б д^гомб изгледашо дође ево гоче и треће Ваше иисмо истога содержашн, као и пређашнл два. Нити ми