СРЂ

— 1062 =

Приче Антуна Дебјађија. Онај, који је доста путовао, тај вам зна доста и о своме доживљају причати. Ви, који се код куће бавнтс, радозпалн сте, да за свашта чујете, да вам ко макар о чему прича па сте салетјели и мепе — вели Дебјађи својијем пријатељимд. II отпоче: Назад неколико година- радио сам у Стону. Тада сам био бећар, а становао сам у кући код Марковића. У њега бијаше слуга, по имену Тиме. Ја сам се с њим добро слагао. Млад ја, а млад оп. Хоћемо ли на спјело? — Хоћемо. Хоћемо ли па какву забаву? — Хоћемо. Је.ли вече, куд год он, туд и ја. Момци к 'о момци . Чешће пута, кад би се са сијела вратили, спавали би заједно, кад год у мојој а кад год у његовој соби, на једноме кревету. Један пут позовну ме неки господип..., звао се је Блаж Одосмо у Кубаш, да му иешто око кућа помамурим У Ку башу сам радио дан, и исто вече вратпх се у Стогг. Дошао сам касно, па одох у кафану. Кад сам из Стона у Кубаш пошао, иза мепе остао је здрав Тиме. Кад сам из Кубаша дошао, у кафапи сам се забавио до нека доба ноћи. Кад дођох кући, врата моје собе бијаху забрављепа. Стид ме је било укућане будити, те одох до Тимине собе. Повирпх кроз кључаницу, у соби се свијетли, гори лукијерпа. 1 ) Отворих врата. Један фитиљ v лукпјерпи гори, иа асталу стоји боца вина, а Тиме на кревету лежи - ја мишљах. да спава. Помислих : овдје је вечерас била феста (весеље), док је боца с вином на асталу, баш је за ме и намијењена. Попих вино, полако се свукох и легох на кревет крај Тиме, да га не пробудим. Ту вече био сам мало наквашен, те сам заспао одмах к'о заклан. Тако сам спавао 2-3 сата, кад кроз сан чујем некакав разговор у истој соби. Зачудих се, шта је то ноћас. Открих покривач и подигох главу, да видим ко је. Чељад се престравише, стадоше врискати, поскакаше на поге, неки

') Лукијерна је лампа са трп Фнтиља (свпјећњака) и у н >ој гори уље (заптпп).