СРЂ

— 112 -

И тада осјете сву стварност њихове несреће, нетачност њиних нада, само остаје у дубини душе чудноватим утицајем поноса урезана чврстина непопуштања у јавности овој тузи... н оне плачу, плачу, да се сасвим исплачу, да не би пред другим плакале. Јер оно што су наумиле да чине, може изазвати осим туге и плач, а с плачем и понижење, а с понижењем и срам; а откуд оне сироте зпају да he, кад би и све ово учиниле и иоднијеле, добити онакве посљедице, какве оне захтијевају. А тек ваљда није сиротиња баш зато само да се понижава! Нарочито стара покреће на рад, јер је по неки пут подиђе језа од мутног, блудећег и мртвог снахииог погледа. Она се чисто стресе, страх је подиђе и са дрхтањем, грлећи јој главу и обасипљући ријечима, чупа одговоре, који у себи пе показују ништа друго до сумње. Она чисто претрне, кад јој снаха каже : »Зашто је то урадио ? — Шта је њему Мица ?«... и кад иослије овога заћути, пригрли синчића и загледа се у огањ, а по лицу јој се обасипље бљедило, с којим скочи као махнита, докопа стару за руке, па из прсију пусти некакав туп глас, у коме ври неповјерење: »Шта је њему била Мица?...« па онда клоне опет крај огња и љуби сина и грца се у сузама. Стара тад само дрхти, лагано јој се приближује, али не говори... већ обје ћуте и осјећају несрећу, јер се о њој не може мислити. И покренута жељом за сина и страхом од снахе, стара се надаше да ће се Љуби дозволити повратак и чнсто с убијеђењем говораше о томе снаси. С убијеђењем, јер дјело учињено у заносу нравичности, никако се не може сматрати као злочин. Отуда се у њеном појму створи чудновато убијеђење о његовој невиносги, јер не може никако бити онај кривац који спрјечава злочин. А оп га је спријечио, без озбиљних посљедица за онога, који га је хтио извршити. Он га је само казпио, а мала раница нанесена ножем тако је мала казна према посљедицама створеним послије извршеног злочина у неспрјечавању. А овако он је недирнуту част невине дјевојке спасао, Марка освијестио у његовом недјелу и онда, зар он може бити крив, кад је двојицу спасао. И увјерена тако да није крив, питаше се треба, ли да моли за милост? Друго би било да је