СРЂ

— 177

као i Husein. On opazi nezastrto lice Mejrino, jubavnice Huseinove i pita, ne nikoga drugoga nego'braću nezinu: „Је li to Mejra?" i nima veli „Ма krasna je, braeo, ta seja vaša"... Kašne opet ne traži ni od koga drugoga nego od nezine braće, da mu objasne: ko je taj drugi koga Mejra jubi, što oni, sasvim naivno, cine i još ga tješe: „...Zao mi te je da se bez nužde pečališ... Zar se tko brine za hire lude djece, kao što su mlade djevojke?..." Isti taj junak Vidajić, poteže oštri kingal na — zenu ( s. 59.) Treća važna osoba je, već spominana, Mejra. Jedno bijedno stvorene, koja je unesrećila sebe, Huseina, Vidajića, najposlije i samoga Tomića. Ona, među tolikim kćerima uglednih begova i aga, među tolikim Muslimankama, nije mogla da nađe bole drugarice, od nekakve (vajda Hrvatice?) Jurke. Već to je dostojno sažajena!.. Doduše i sam je pisac uvidio, da je to prijate|stvo odviše neprirodno, te Jurka Mejru zove čas Mejro (str. 12) čas sestro (str. 15) a čas gospo (str. 58.), i tako ni on sam nije na čisto: ili joj je to drugarica ili robina... Mejra dopušta, da je Husein, mimo običaj Muslimanski, „takne cjelovom u čelo" i, što je još čudnije, ona ocu svome priča, da lubi Huseina '), premda ni to nije običaj i pravi je otac ni saslušao ne bi, jer u starijih Muslimana išla je kći za onoga za koga on hoće. A i Mejra postaje smiješna kad veli: „— Tetko moja, trnov će mi vienac biti, ako mi dragi ne dođe..." I dijete zna, da Muslimani pri svadbi ne upotrebjavaju vijenca i ako ga koja Muslimanka spomene, spomene ga samo tada, kad je govor o svadbi Srba pravoslavnih ili katolika, a nikako o svojoj, muslimanskoj. Ili Tomić misli, da svaka Muslimanka ne zna, da je vjenčavane erkveni obred kod onih i, tim prije, ne bi ga primjenivala na se... Od drugih ličnosti istaknuta je Marija, koju je pisac, bez potrebe, doveo u Bosnu, tek da se zajubi u Husein-kapetana i on da se za!,ubi u nu, kao u Hrvaticu. Noj nije bilo mjesta u ovoj pripovijetci, šta više kvari harmoniju iste i Huseina, kao

') ... ,,}ubim dnigoga Ne ćeš se srđiti, kada euješ koga. Slavna je roda, bog.t je, liep i jumtekoga srdoa, — ti ga poznaš Husein kapetana !"