СРЂ

180 —

PJESNIŠTVO.

Srpska Zora. Lice joj je eesmin i ružica, A koprena mirisna JuLica, Sa istoka krasno li nam rudi, Srbađiju iza sanka budi; L'jepa li je Srpska Zora Ukraj divnog Sineg mora! Ustaj Srbe, vesela ti mati, Zora puca, ne treba te zvati, Poleti mi, soko' si mi sivi, Srpkinica junaka odiiivi, Tebi klice Srpska Zora Ukraj divnog Siiieg mora! Ustaj, Srbe, nagledaj se cuda, Složna ti je Srbadija svuda! Uči, radi i razunmo štedi. Te narode baš pametne sl'jedi, Carobna 1' je Srpska Zora Ukraj Siiieg divnog mora! Srbadijo, hrabro rano rani, Sto je srpsko to junački brani, Kaži djeci što je dika prava, U nauku da je srpska slava, To te uči Srpska Zora Ukraj krasnog Siiieg mora! Ustaj Srbe, Zora tebe zove: Po moru ti brze lađe plove. Po kopnu ti vatrom kola liuje, Naukom se sve na sv'jetu snuje... Vesela nam Srpska Zora Ukraj našeg Siiieg mora! U Dubrovniku, o Vlasićima 1903.