СРЂ

— 182 -

ozireš se uh zabave odveć duge sit, Komu hajka prija, glatk'jeh i kaciga sjaj, i pješaka Mavra pogled u dušmana Jut krvoločnoga. Jali lika prom'jenena ti krilati tić oponašaš mladijenca na zemlici sin hlage Maje, osvetnikom pusteći se zvat Cesarovijem: na nebo se kasno vrni, a prebivaj л г 'јек vojan dugi s Kvirinov'jem pukom, i nemoj s opacina naš'jeh kivna da te u vis ćuh trgne raniji. Ovdje pace svikni slave ve|e, ovdje htjej zvat se ocem i prv'jencem, a dok vod si ti, bez ustuka, o Cesare, Medi nemoj dat da nahajuju. Crnojevića Rijeka 1903. L. Zore. ж Прича старих двора Кад се пуста раван мине, Венуо је млад витеже, Ila подножју тавних гора Венуо је од љубави, Налазе се развалине K'o без росне капље свјеже Некадањих сјајних двора.... Љубичица, цвијет плави. У јесенске сјетне дане, Блудио је и лутао Кад пошљедни цв'јет угине У даљину сваког данка, И оголе брсне гране, За спокојство није знао, Растуже се развалине; Није им'о мирна санка. Па причају тајанствено У даљини био тамо 0 минулој својој слави Двор силнога властелина, И како је витез вен'о Што је им'о кћерку само, Давно некад од љубави.... Ал' краснију и од крина. Ја сам слуга'о приче њине Чим је витез угледао, И уздис'о много тада Чезнути је поч'о тајно, И дубок се уздах вине Ал' то нико није знао Жалостиво још и сада... Па ни она, чедо бајно....