СРЂ

— 256 —

вјанофил, за каковог су га многи држали. Може се. рећи, да се је течајем времена противност између славјанофилства и западњаштва промијенила у противност између реакционарства и напредњаштва, при чем је било могуће у оба табора наћи и славјанских и западњачких одсјена. »Али кад би ме ко питао — вели Карјев — на чијој је страни било више напредних идеја, да ли на славјанофилској или западњачкој — или друкчије речено, који одсјен (славјанофилски или заиадњачки) највише характерише руско напредно мишљење у другој иоловици XIX. ст., мој би одговор био у корист западњака.« Четрдесете године биле су периода бујнога цвата славјанофилства, и у то вријеме израдише његови преставници потпуно своју идеологију. Код опдашњих власти били cv славјанофили у презрењу бајаги ради својих »злих намјера,« док их 1847. године почеше прогањати. Европски догађаји г. 1848. тако дјеловаше на Русију, да иије била могућа никаква идејна литература, те до почетка нове владе (г. 1855) владаше у животу рускога културнога друштва потпуиа стагпација. Када је на пријестоље ступио Александнр II. и иастало доба обрађења (које се у Русији хисторијски зове »доба великих рефорама) опет је било могуће с већом слободом просуђивати идејна и друштвепа иитања, која су се тицала самих основа рускога живота. И у то доба позорност и симпатија друштва била је на страни западњака, који су се такођер поставили на чело читавог тадашњег интелектуалног покрета. Западњачки табор већ је прије имао славне заступнике: Герцена, Бјелинскога, Грановскога, а сад се опет појавише у њем пажње достојни књижевници идући паралелно с времепом и имајући на себи дубоке стопе филозофских и друнггвених идеја на западу. Славјанофили нијесу имали једнако силних талената, а уз то друштво, познавајући само једну страну славјанофилског учења и сматрајући их за то одушевљеним бранитељима официјалних догмата — мало им вјероваше; али главни узрок њихове непопуларности био је у том, iiito се њихова теорија није могла даље развијати. А не само то; млађе покољење славјанофила није могло ни да се одржи ни иа оној идејној висини својих претходника, те лагано спадоше па ниски спупањ доста узанога национализма, који није никако одгова-