СРЂ

— 257 —

рао општему хуманитноме духу 60-тих година. С болом у срцу гледали су славјанофили, да симпатије друштва нијесу на њиховој страни и да западњачке идеје све дубље коријен хватају. Са становишта вјерности оним нринципима мишљења и живота, које су славјанофили сматрали за једино спасоносне, морала им је свака наклоност к западу изгледати као шкодљиви резултат лакомисленог опонашања туђих узора. Они су окривљивали западњаке, да чврсто вјерују у Европу и да су готови од ње без размишљања све узимати, не гледајући потребе и интерес рускога народа. У ствари то није било тако. Вјеровати у Евроиу, вјеровати у њу тако слијепо, није било могуће већ једино зато, јер није било неке јединствене хомогене Европе, те зато: руски људи тражећи свијетло на западу нијесу могли а да не познају, што је вриједно да се позајми, и обратно, што да се избјегава. Већ је у половини XIX. вијека било свим биетријим људима у Русији јасно, да у самој Европи иостоји дубока провалија међу буржоазијом и народом, и да ће Русија, буде ли што позајмљивала од запада, морати само бирати и бирати. Већ у предвечерје »епохе великих рефорама«, које су прославиле владу Александра II,, није било једнороднога западњаштва у руском друштву. Оно се расцијепило, и из њега се два табора искристализовала: један буржоазни, а други демократски. У првом су владале идеје мирнога либерализма, а у економским питањима принцин маншестерски, који обрће очи од свих тамних страна капиталистичког уређења друштва. Овај табор имао је у литератури своје заступнике, а ови гледаху сав спас Русије у сили западнога капитализма под егидом знамевитог гесла »laisser faire, laisser passer«. Други, демократски смјер полазио је са критике буржоазнога уређења и капиталистичке политике западне Европе, стављајући им на супрот руску земљорадничку општину, као форму, коју треба сачувати у интересу народа и његове боље будућности. У исто доба, када су публицисте буржоаске бранили идеју иредности западног гоеподарског уређења пред руским, публицисте демократи видјели су основ бољег уређења руског народа у истој оиштини, коју су и славјанофили нроглашавали као најдрагоцјенији легат рођене прошлостн. На концу бО.их година Русија 17