СРЂ

— 258 —

је морала, да разријеши практично иитање највеће важности: како да се проведе очекивано ослобођење сељака из поданства тј. да ли да добију само личну слободу или да се ослободе заједно са земљом. Први начин имао је своје присталице, којим су пред очима лебдјели западни узори господарства с надничарима, док су се најбољи заступници тадашњнег друштвеног мишљења слагали са славјанофилима у том, да сељаци буду ослобођени заједно са земљом и да земља остане у њиховом власништву. И једпи и други имали су пред очима интересе рускога народа, али у самом више идејном значају заједничкога држања земљишта веома су се разилазили: славјанофилима била је оиштина легат прошлости, у којем се појавио дух народа, западњацима демократима била је гаранцијом будућности, која осигурава народу могућност људске егзистенције. Зауставили смо се при овом примјеру иублицистичког просуђивања о питању оиштине у вријеме сесских рефорама из неколико разлога. Прво видимо, да су пајсвјеснији западњаци знали оцијенити зпачај те народне руске институције, као што је то земљорадничка општина, а то значи : да се западњаци нијесу баш у свему опирали о запад, јер је у то доба та општина била тамо непозната. Друго видимо, како су се западњаци демократи слагали са славјакофилима у брањењу општине, и како су према својим погледима на прошлост и будућност различито оцјењивали ту институцију. Треће видимо, да је питање о општини изазвало раскол у самом демократском табору руске интелигепције, те се сада у новој форми поновио спор међу славјанофилима и западњацима — нарочито у питању: мора ли Русија проћи све стадије економског развића, које је нроживјела западна Европа, или ће се развијати сасвим самосталним путем. Осим славјанофилства за вријеме „епохе великих рефорама" у руском друштвеном мишљењу била су још три смјера: чисто реакционарни, мирно либерални и раднкално демократски. Главни орган пошљедњега смјера био је „Современник", чији су главни сарадници били Чернишевски и Доброљубов [Задњи од ових умрије управо оне године (1861), кад су сељаци били ослобођени, а слиједеће године Чернишев-